Мале новине

теви, којима се он у политици служи, били су и тада, као и сада, таЈанствени, мрачни. Осим тога, позната је и ширем кругу његова одлика, да се он ни у политици, ни у свом приватном животу не служи много — истином. А зна се, јер је то народно искуство утврдило, да онај, који много лаже — хоће да се маши и за туђе. Из живота овог првог међу првим самосталцима узећемо само један једини одломак, који обухвата и нешто из његова приватна живота, а тиче се више његових јавних дужности, које је бацио под ноге. Овај стално незадовољни господин и као министар није имао задовољства ни у томе да плаћа своје дугове. Шта више старим дуговима придружио је нове. Неки би били склони да то припишу чистоти његових руку, а ми то приписујемо његовом распикућству. Ни као министар није плаћао кућну кирију пуних 18 месеци. Дуговао је 2300 дин. од неплаћене кирије. Услед тога газда му охказа стан. Ваљало би му се селити. Министар је, а покућанство треба да му остане за неплаћену кирију. Оде газди, паде на колена и стаде богорадити, да га газда пусти да се исели, а он, вели, даје „часну реч," да ће дуг у најкраћем року измирити. То је било пре 10—-12 год., али часна реч министарска још није откупљена. Најпосле да му за све ово и не замерим. Слабост му је да не води рачуна о својој речи и да не испуњава своја обећања. Газди се досадило да чека, да овај велики господин одужи свој »дуг части«. Изишав из стрплења, он га тужи суду и господин би 1894. год. осуђен да обманутом газди плати 2300 дин. са 6°/о интереса, Би му стављена и забрана на плату, али како је презадужен био то је та забрана имала да чека на ред до пре 2 год. У то доба или нешто раније, наш неустрашни „борац за чисту уставност и строгу законитост« поста посланик на једном

ПОДЛИСТАК

Једко Дророчакство (историски роман из српске прошлости) књига II. (63) 17. „Владалац путујв — Снупштина двјствује"! Тако се правдао Јеврем Грујић. Али митрополит је наваљивао и толико настојавао својим молбама око Стевче и Грујића, да је овај најзад пристао да покуша што може у Скупштини. И доиста, Грујић оде у Скуп• штину и ту прво саопшти посланицима радосну вест, да кнез Михајло сутра ступа на српско земљиште. Скупштина је овај глас примила с великом радошћу, а Грујић употреби ту при

страном двору. Том приликом, кад је полазио на дужност, предао му је благајник министарства спољашњих послова на реверс сва она акта, која се од носе на разне забране на посланичку плату господинову. Кад је доцније стављен на расположење, он нит је иредао та акта, нит је положио каква рачуна о обуставама своме последнику. Он је, дакле, обустављен новаи, проневерао и акта поцепао. Једно дело у потпуној сагласности са политичком исповешћу господиновом о „строгом вршењу воље закона!« Као што видимо, има овај човек потпуно право кад се у листу, којим управља толико жали на невршење закона, јер Бог и душа, да је ма ко други проневерио обустављене паре | и уништио службена новчана акта, био би досад већ одавно окован и базен на дно тамнице... А он? Он је у слободи и попује о моралу, о строгом вршењу закона и о другим слич ним елементима Да одвратног, да гнусног лицемерства! Бити министар и не плаћати кућну кирију за читавих годину и по дана ; дати часну реч па је не одржати и такав дуг не платити, пустити да ствар дође до суда; примити акта о забрани на своју плату, на обустављени новац проневерити, а акта уништиги, то су дела достојна најординарнијих варалица и преступника, која заслужују да се жигошу и јавно и на суду. Испунили смо своју дужност, што смо ово предали јавности, а сад је на власти ред да и она учини своје, како би господин са »самосталним радикалним начелима« ипак морао признати да се у овој земљи закон врши према свима подједнако. Оним, пак, доброћудним и мирољубивим људима, који су дали овоме политичком »чистунцу" и „поштењаковићу", да се у њином листу баца блатом на све што је од њега чистије и че[ститије, дајемо искрен савет да не продуже ићи правцем, којим их је повео тај »честити госпо-

лику да што учини за митрополита. Од Милова Јаиковића бе јаше сазнао да о митрополиту још није било говора у Скупштини. С тога узе наваљивати на иосланике да о томе данас и не покрећу говор и да ствар оставе за други пут. Неки од посланика пристали су на то, а неки нису. Највише се одупирао Никола Маринковић из Ужица. Но Грујић навали и многе по сланике придобије. Купљењем гласова капетан Миша огласи да је већина за то, да се ствар одложи. Тако Грујић најзад успе и одмах оде у књажев двор, односећи митрополиту радосан глас, да је цела ствар одложена. Митрополит Петар био јеврло обрадован овим гласом, који му донесе Грујић, али он је и сам знао, да је ово само тренутна радост која не може дуго тра-

дин", јер наваљују тежак терет и велику одговорност на своју душу. Ураде ли друкчије, предстоји им — позно кајање. Један ззмљак дотичног господина. Ј1з срцског света Збор хрватских $ака у Загребу. 21. о. м. су хрватски ђаци у Загребу држали збор, да одговоре на резолуцију мађарских ђака из Будимпеште. Збор је отворен после 5 часова после подне, а трајао је до § часова. Онај део ђака, који припада странци права борио се за то, да се резолуција мађарске омладине игнорише, али праваши су остали у мањини и збор је усвојио другу резолуцију, у којој пориче да Хрвати могу бити мађарске патриоте.

Из словенсцрг света Путују^а библиотека у Шлоској. Управа краковског Друштва за народну просвету одлучила је, да оснује за Шлеску једну путујућу књижницу за учитеље Пољаке. Прва серија износиће 300 свезака разних педагошких и оиште научних дела, а биће на путовању пет година. Целом администрацијом управљаће Педагошко друштво у Тешину. Друштво је упутило позив на родољубе, да поклањају лепа згодна научн 1 дела, како би се скупило књига и за друге серије, јер оно само није кадро поднети трошкова Тако ће и учитељи у забитним селима, који збогсвогјадног материјалног стања не могу набавити књига, које би хтели, на овај начин доћи до лепе лектире.

Из Ба лканије Разговор Султанов с Исом Бољатинцзм. Женевски Лист „V АЊаше" доноси скорашњи разговор сутланов с Исом Бољетинцем, кога је у Цариград преда се дозвао. Разговор је текао преко тумача Арнаутина Такссин-паше јер Иса Бољетинац не зна турски, а султан не зна арнаутски. Бољетинац је рекао на султаново питање, зашто је против ђаура (неверника), да он не зна реч ђаур, него Муслимани и Хришћани, јер арнаутски народ припада трима вераиа, па јати. Тужба је одложена., али за то време митрополит је имао да напише своју оставку, и да се сам склони, како га не би морала гонити Народна Скупштина. И доиста, чим јечуо од Грујића да је његова ствар одложена, он оде својој кући да се тамо на тенане размисли о целом овом догађају. Ту је био позвао и неке иротојереје на договор. После дужих саветовања он се најзад реши и напише своју оставку. Решио се био да је сам лично однесе и преда Стевчи и да се том приликом с њим споразуме о начину како ће се ова његова оставка изнети пред Скупштину. Али, кад је већ све било готово, и митрополит Петар већ пошао, баш у тренутку када је

зато Хришћане и Арнауте не сматра као непријатеље. Они су се сви латили оружја против непријатеља за време руско-турског рата. Затим га је запитао султан, зашто не трпи руског конзула (сада !умрлог "Шчербину) у Митровици. Он му је одговорио, да је то иолитичка ствар; Арнаути не могу „у срцу своје отаџбине", на мес1у, где нема ни једног Руса, трпети огњиште Словенства. Ако конзул, рече Бољетинац, доведе Козаке, Арнаути ће их .протерати, да обране своја права. Затим га је султан молио. да пусте конзула, јер Турска долази иначе у неприлику. Бољетинац му је обећао то, јер је жеља султанова, али је тражио, да конзул не сме имати ни једног Козака за Каваза, него да чувари конзулата буду Арнаути. Султан је обећао, да ће о томе писати одмах конзулу, и понудио Иси достојанство паше, али је Бољетинац захвалио и није га хтео примити. Затим су се врло пријатељски растали. ТЕЛЕГРАМИ (27. Март) Маћедонско питање Цариград Порта је поверљиво извештена, иа маћедонски комитети намеравају да изврше динамитске атентате на војне магацине и да опљачкају оружне магацине. Наређене су најстроже мере. Порта је динамитске атентате маћедонских комитета обележила као радње анархистичне. Да би спречила увожење динамита, Порта ће се обратити за^ међународнуномоћ. Порта је предузела мере да чува све Јевропске железнице у Турској, тако да је саобраћај безо[пасан. ' ■ ■ Цариград. У околини Трноваџика, источно од Кирклисе у једренском вилајету, био је 21. о. м. сукоб с једном бугарском четом, и том су приликом погинули један жандарм и два војника, а рањени су два усташа. Чета, која је имала Манлихерове пушке и са собом носила динамит заробљена је и спроведена у Једрене. Цариград Вести које су амо стигле, потврђују, да се стање руског конзула Шчербина погоршало услед тога, што је настало и запаљење плућа

силазио низ степене свога ко нака, њему нешго дође на жао и сузе му ударише као киша. Сав убарусан од суза, он се брже боље врати натраг, одмах уђе у своју собу, ту се затвори и после је ту дуго плакао и јецао. Тога истога дана после подне, он објави целој својој околини, да оставку неће подносити, но ће чекати да види шта је намерна Скупштина с њим учинити. Међутим и ако се преко дана овако свечано зарекао, митрополит Петар ноћу ипак напише оставку и сутра дан однесе је и преда је књажевском намеснику Стевчи. (Наставиће се)