Мале новине

Петроград. С погледом на коментаре, које инострани листови везују за тобожњу околност да је „Журнал де Ст. Петерсбург" репродуковао чланак „Новог Времена 4 од 18. марта о држању француске штампе у маћедонском питању, .Руска Телеграфска Агенција" сматра за своју дужност утврдити, да тај чланак „Новог Времена нити је у „Журналу де Ст. Петерсбург" прештампан, нити је чак и поменут. Лондон. ГТриликом предлога, који је у доњем дому изнео министар преседник Валфур о одлагању дома до 8. априла, Фиц Морис је додирнуо маћедонско питање и изјавио наду да ће му влада поклонити озбиљну пажњу. Балфур је одговорио, да је стање у Маћедонији сасвим природно предмет тешке узнемирености за вла ду, али је сада стање ствари сасвим друкчије но раније. Нова је чињеница то, да Аустро-Угарска и Русија заједнички и искрено раде да тамошње стање побољшају. По њином мишљењу и по мишљењу јевропских влада. обе су ове силе непосредно и у ирвом реду заинтересоване на Балканском полуострву само се он боји да се оно што те две силе не би могле постићи пријатељским и искреним заједничким радом, у опште не може постићи. Енглеска је употребила свој утицај у истом правцу, који су поменуте силе ставиле себи за циљ. Али ако би им извршење било сувише тешко, он има само слабу наду да ће друге силе потписнице Берлинског уговора, ма како живо желеле, да се тамошњем несносном стању учини крај, нгћн довољно срества за дечење тешке болести, од које болује овај део турске царевине. На нитање посланика Вилијама Редмонда, какве је представке влада учинила Турској у погледу Маћедоније, Кран борн изјавио је, да је влада учинила Порти преставке за поправку стања свих делова становништва и чини све што може да потпотогне заузимање Аустро-Угарске и Русије. Он сматра за д©бре намере ГЈортине. Али је она неспособна да их извр ши. Влада сад проучава да ли би било вредно, да британски официри прате турске трупе при угушивању нереда, те да се Јевропи а нарочито Енглеској да јемство да се неће учинити никакви изгреди. Ради изврш љивости овога плана влада је сада у преписци с британским послаником у Цариграду. Немачка Бзрлин. Пошто су Ваденска и Хесенска слЈЖбено јавиле да ће у савезном већу гласати против укидања §. 2 језујитског закона, изгледа да нема могућности да се у том закону изврше измене, које је објавио државни канцелар. Свакојако због овога неће доћи до Биловљеве кризе, али је ситуација необична. ДрајФусова аФера Париз. Скупштина је усвојила дневни ред којим се влади изјављује поверење, али да Драјфусову аферу о ставља судству. За овај дневни ред гласало је 250 а против 71 посланик. Париз. Веома су подељена мишљења парламентарних кругова о одлуци скупштинској о Драјфусовој афери. По мишљењу једних, и ако је одбијен предлог Жоресов о истрази, ми-

нистар ће војни морати да одржи своје обећање о административној истрази. Други мисле да је после скупштинског гласања немогућа истрага о Драјфусовој а®ери. Највише што министар војни може учинити то је да нареди исТрагу о извесним околностима, у којима је нестало из акта молбе ђенерала Пелијеа о Јпенсионовању, а то ни у ком случају не би могло довести до нове ревизије Драјфусове афере, као што би желео Жоре. Ова супротна мишљења огледају се и у листовима. Консервативносоцијалистички »Голоа« вели, да је сада Драјфусова афера сасвим мртва и закопана. За све добре родољубе то је победа. Националистички „Ентрансижан" уверен је, да ће министар војни наредити истрагу и акта предати Касационом суду, који ће тада Драјфуса ослободити. Социјалистичка »Птит Репиблик Ј вели, и покрај Рибоа и Кавењака, и покрај свих фалсификата, ономадашња је скуиштинска седница допринела уношењу светлости и истине и сигурно ће доћи дан, кад ће Драјфус бити рехабилитован и кад ће бити жигосани злочини које је учинио раниЈи ђенералштаб. Многи опозициони листови опет веле, да је ономадашња скупштинска седница тежак пораз за Жореса. У споразуму с владом радикали су се ослободили социјалистичког јарма. Већина је уздрмана. Париз. Општински одбор париски усвојио је предлог националисте По аријера против сваког поновног покретања Драјфусове афере. (28. Март) Цариград. Руска и аустроугарска амбасада известиле су Порту, да, према добивеним поверљивим извештајима, Арбаиаси намеравају ноћни напад на Митровицу. Порта је предузела потребне мере. — Говори се да је Сарафов умакао у Софију, где ће сазвати све прваке маћедонских комитета. Порта је извештена да комитети намеравају подићи општи устанак 2 Априла. Предузете су потребне војничке мере, ма да се сумња у тачност ових гласова. Шакир паша. валија скадарског вилајета у Албанији, наименован је за косовског валију. — Стање Г. Шчербине је очајно. — Немачки принчеви су отпутовали одавде. ($>>ЗЗеоградске вестм | ј Г. С. Шчерби нај Руски консул у Митровици Г. С. Шчербина, преминуо је ноћас у 1 сах. 51 минут у Митровици од ране, коју је добио приликом арнаутског напада на Митровицу. У први је мах изгледало да ће Шчербина преболети рану и да је изван сваке опасности, али се доцније ствар компликовала запаљењем плућа и он је ноћас преминуо. Шчербина је увек био пријатељ наш, те и без ове несреће која му се десила, српски се народ увек за њ интересовао и поклањао му све своје симпатије. А сад, кад је страдао у одбрани српског на-

рода, и кад је за слободу и безбедност српског народа и живот свој жртвовао, ми ћемо Срби пок. Шчербину задржати у трајној светлој усномени, молећи се Богу да му да рајско насеље и да свуда, и у Русији и у Јевропи, имамо тако искрене, одане и убеђене пријатеље, као што је био пок. Шчербина. Бог да му душу прости ! Денутације. Из унутрашњости непрестано стижу депутације, да Њ. В. Краљу благодаре што је извршио укидање неподесних закона и да у име народа изјаве како и он потпуно одобрава овај корак свога Господара. Београд је пун сељака с разних крајева Србије. Али видећи да ове депутације узимају велике размере, а сада смо управо пред великим ускршњим празницима, а и Господар је у великом послу, с тога је г. министар полиције телеграфски нарецио свима начелствима да обустављају ово шиљање депутација. Прздоздник општине. Према новом закону општинском, у варошима се постављају председници општина Краљевим указом. Према то оме је за преседника општине београдске указом Њ. В. Краља постављен г. Драгутин Стаменковић, члан државног савета на расположењу. Помен. Сутра 29. марта т. г. држаће се у београдској Саборној Цркви у 11 часова помен блажено-упокојеноме руском конзулу Шчербини, великом пријатељу и добротвору народа српског. Забрањен. Управа града Београда забранила је синоћни број „Одјека", те је уредништво приредило друго издање, у коме су изостављена забрањена места. Стављбни под истрагу. Управа Београда казиила је иступно 84 лица због учешћа у ономадашњим изгредима, а за њих 17 донела јерешење да се ставе под истрагу и у притвор. Од њих 17_осморица су означени као коловође, од којих су неки побегли. Као коловође су озпачени Божа и Пера браћа Савићи, уредници .. Малог Журнала' и трговачки помоћници: Милан Радовановић, Александар Ноповић, Алекса Илић, Алекса Миловановић, Тривун Јовић и Нериклес Барбари. Остали који су били похапшени пуштени су, а пуштени су и многи који су осуђени иступно, пошто су издржали казну. Решење о стављању под истрагу и у притвор послато је првостепеном суду за град Београд на одобрење. Истрага се и даље води и ако се до каже ла је још ко крив за ономадашње изгреде, с њим ће се поступити по закону. Полиаиока указ. [Постављени су: за помоћника прве класе начелства окр. моравског Тодор Молеровић, помоћник исте касе нач. окр. ужичког, по молби; и за помоћника друге класе начелства окр. ужичког Димитрије Миливојевић, помоћник исте класе начелства окр. моравског, по потреби службе. Оолобо^ени. Првостепени суд за варош Београд поништио је јуче као на зааону неосновано рењење теразиског кварта, којим су стављени под истрагу и у притвор г-ђа Хјота удо ва пок. Петра Радосављевића и Михаило Ђ. Илић трг. јер је нашао да

нема дела. И госпођа и г. Илић одмах су јошјуче пуштени у слободу. Преминуо. Нашега пријатеља и колегу г. Стевана Ћурчића, директора „Веоградских Новина", и његову госпођу Стану, снашла је тешка и непреболна жалост — најстарији син њихов Милан, свршени ђак трговачке школе, преминуо је јуче по подне у 24. годиии живота, после дугог и тешког боловања. Погреб ће бити данас у 4 сах. по подне. Опело је у Саборној цркви. Стан: Господар Јевремова улица бр. 31, испод главне полиције. Узимамо искрено учешће у овој тешкој жалости породице гЋурчићеве, а добром и рано преминулом Мичану нека Бог да рајско насеље. Стпуштен. Никола Ђуричић, писар друге класе среза ариљског, отпуштен је из државне службе. ПроФесорски испит, Г. Сава Рабреновић, кандидат Богословља, обратио се министарству просвете и црквених послова с молбом да полаже ирофесорски испит из групе Догма тичног и моралног Богословља, са српским и словенским језиком. Госп. министар просвете одредио је овоме кандидату комисију, којој ће бити преседник архимандрит г. Кирило, рекшр Богословије, а чланови: г. г. Александар [Бељић ванредни професор Вел. Школе, Момчило Иванић проф. гимназије Краља Александра I, Јеврем Бојовић и Павле Швабић, професори Богословије.

сдоесице Уханшени лажни карташи, Бечка полиција је ухапсила једну лажну карташку банду, која је многе људе опљачкала и упропастила. Чланови банде са највећом препреденошћу су ловили своје жртве. Тако је Ј 'еднаг младог велепоседника жена једног од лажних играча ухватила у замке. Млади поседник се у једној кавани познао са ванредно лепом и пикантном дамом, коју приволи, да му у један хотел дође на састанак. Тек што је лепотица ушла у собу, рупи унутра и муж. — Подлаци, — грмео је, ја ћу вас уцмекати! Жена се чинила да се збунила, и измуца добро изучене речи: Опрости ми, сад сам први пут хтела да згрешим против тебе, никад више нећу. Бићу ти верна супруга! — Теби праштам, невернице, ал овом заводнику, — викао је окренут младоме човеку — њему не. И даље је праскао и тек је онда ућутао, кад му је велепоседник понудио 500 форината, ако ућути. За ту суму измирио се са „заводником", чак се и спријатељио. Одвео га је у једну карташку компанију, где му искарташе још 1000 форината. Кад се млади човек сутра дан пробудио, сину му у главу, да је преварен те још истог дана пријави читаву ствар полицијИ. Детективи му да ;у савет, да привидно отпутује из Беча, јер дотле се варалице не ће појавити на улици. Тако је и учинио и са једне оближње станице вратио се натраг. Након неколико дана опази на улици ону жену, дозове одмах полицију, која је ухапси и одведе у затвор. На тај начин су ухватили читану банду. Сад девет њених чланова чаме у тамници.