Мале новине
Тедефвн Пере Тодорови1а 13С
БЕОГРАД, СУБОТА 29. МАРТА 1903. ГОД.
Тедефон уредннштва 226
ЦЕНА ЛНСТУ: ЗА СРБИЈУ: ГоЈшна! б мес. I з мес. ј8 ј?ин.| 9 дин. | 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Гожина! 6 мес. |з мес. 40 ДИН.|*20 ДИН. | 10 Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Годинај 6 мсе. I 3 мес. 3° кр. | 15 кр. I 7-50
ЦКНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 «. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Нетит ред 10 и. д, ВЕЋИ ОГЛАСИ .П® НОГОДБИ ПРИПОСЛАНО РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број I о п. д.
5 ПАРА
БРОЈ 87
К1Е1МЕ 2Е1Т11Н6
Директор и власник П Е Р А Т 0 Д 0 Р 0 В И 11
РОД. XVIII
ЦЕНЕ СУ ВРЛО ЈЕВТИНЕ И УТВРЂЕНЕ $
ЗА Наступају^ сезоху добила је најмодернијих штофова за же нска одела у великом и ванред но лепом избору, као и нарочитих тканина за костиме
109
ПОМОДНО-МАНУфАКТУРНА РАДЊА ,1Шт, 0ВИШ!1 Б Е О Г Р А Д
ПРОДАВЦИМА У УНУТРАШЊОСТИ
Моли мо све наше продавце
из унутрашњости, да до З^апри-
ла закљу чно пошљу новац, обра-
ч ун и непр одате бројеве за ме-
с ец м арт. Јер, ко то не учини,
листЈ^е му се одмах обуставити,
а дуг судским путем тражити.
ШЖШј
ПРАКТИ КАНТ АПОТЕКАРСКИ тражи кондицију. Обратити се уредништву „М. Новина". 123
ф ЗА БИИЛЈАРЕ <* ЧОЈЕ ЗЕЛЕНЕ НАЈБОЉЕ КАКВОЋЕ, ДОБИЛА ЈЕ Мануфактурно платнарска радња МИЛОШЕВИЋА И КОМП. — пређе БранксвнЋ и Вулковић Београд. Књав Мих. уд. бр. У.! Наручбиио аа унутрашњост извршујемо врло тачно и о д м а х.
КРОЈАЧКА РАДЊА -(!<«
КОД ТРАМВАЈСКЕ СТАНИЦЕ, ТЕРАЗИЈЕ -:(ДОБИЛА ЈЕ ВЕЛИКИ ИЗБОР Еиглеских и § ршн-кнх модериих
за наступајућу сезону и израђује по најновијој фазони по врло умереној цени сва одела. Како радња повлачи робу непосредно из првих светских фабрика, то смо у стању услужити грађанство најсолиднијом робом и најумеренијом ценом. Наша је радња постојала 20 година код Велике Касарне и за то време стекла је најбољег гласа код Ш
^ својих муштерија, па ће се трудити, да и у будуће ј -' своје п. п. муштерије најбоље задовољи. ИЗРАДА СОЛИДНА, ПОСЛУГА БРЗА И ТАЧНА Џ:
Админ. „М. Н." „Н^дда за^он мења"! Ноћ између 24. и 25. марта остаће забележена у повесници српској, као значајна историјска ноћ. Те ноћи извршено је крупно повесничко дело, које ће бити од утицаја на даљу судбину ове земље. Користећи се Својом врховном влашћу, Господар земље те ноћи обуставио је за тренутак Устав земаљски и уништио неке законе, који су на основу тога Устава били једнострано донесени за време последње сесије законодавног тела нашег. Уништавајући ове законе, употребљавајући на овај начин Своју врховну власт, Господар је ово учинио по најдубљем и најбољем уверењу Своме, да то захтевају животни интереси Отаџ бине и да Га на овај корак позива Његова најсветија дужност владалачка. Извршење промене, дакле, дело су велике нужде и потребе земаљске, оне су потекле из озбиљних и крупних разлога државних, а не из какве самовоље и нечијега ћефа и беснила!... Наравно, да наша опозиција ово никад неће признати, и она већ покушава да целу ствар извитопери и да јој да сасвим други смисао и значај Срећом догађаји су тако рећи јучерашњи и свима нама још живо урезани у памети, те се не дају тако лако изврнути и фалсификовати. А ево шта нам ти догађаји казују. Ми ћемо их само наговестити и то у најкрупнијим потезима. * * ■ * ■ — Ко је дао земљи овај садашњи Устав? — Г осподар! — Је ли било какве силе и зора да. се то мора дати?
— Боже сачувај! Устав једао сам Господар, по Својој доброј вољи и жељи, по Своме нахођењу и уверењу; дао га је за то што је тако Он хтео; дао га је да га одржи, да га чува, да га брани и да га на делу тачнр и потпуно осгвари и примени. То су биле Његове мисли и намере. Да Он то није хтео и желео — овога Устава не би ни било!.... То је јасно као дан. — А у каквој је жељи и намери Краљ даровао земљи овај Устав? Шта је Он управо хтео и желео постићи оваким Уставом? Дгфујући Србији нови Устав, Њ. В. Краљ имао је пред очима јасне и одређене жеље и намере: Он је хтео да стиша страсти, да уталожи духове, да искорени заваду и поцепаност унутрашњу и да Србији врати ону лепу слогу и братску љубав српску, за којом ова земља толико жуди и без чега овај народ никад ништа велико није могао створити ни постићи. То су, ето, биле оне жеље, наде и очекивања, која је.Краљ полагао на нови Устав. Дакле, Усгав није дат ради Устава, ради неке празне сујете и параде, већ у нади, да ће он задовољити ове велике и прешне потребе земаљске. А шта је И како је било у истини? Ево да видимо. Приступило се послу. Влада г, д-р Мише Вујића предузела је да остварује нови Устав ида га у живот уводи. Тога ради ваљало је, на основу новога Устава, створити ново законодавно тело. То је био први и најважнији носао. Па ево како је он извршен. Влада је била савезна, састављена из две странке — из радикала и напредњака. Таква је требала да буде и Народна Скуцштина — пола радикална а пола напредњачка. Или, ако се већ хтело попуштати радикалима, онда је требало да буде у Скупштини бар једна добра трећина напредњака. Испод тога није се смело ићи. Тога је мишљења била и сама Круна. И да је тако и учињено, куда би сад био наш крај! Напредњаци су у Скупштини.били сложни као један човек и дисциплиновани као стари војници. И да је њих било бар једна добра трећина у Скупштиии Вујићева влада .могла би се одржати и до дан.а данашњега. Ова Скупштина