Мале новине

још би и сада заседавала. Она би сада] већ имала пред собом посвршаване многе велике и важне послове земаљске — сви органски закони за увођење новога Устава већ би били готови, и то закони мудри и за ову земљу подесни. Јест, све би то до сад било готово, да је у Скупштини био сразмеран број напредњака и да су г. Миша Вујић и његови другови мудро одмерали своје кораке, да су искрено хтели да одрже заједницу с напредњацима и искрено да помогну Господару у стишавању политичких страсти. Али, урађено је сасвим противно. Одмах на првом кораку браћа радикали почели су натезати, извијати и ударати подвале, где год се могло. Већ ири саставу саме Скупштине обисли су око Господара и неодступним мољакањем и камчењем учинили су то, те је у Скупштину дошло једва двајестак напредњака. Док је тако с једне стране смањивала број напредњака, на које се са сигурношћу могла ослонити,влада је с друге стране сама знатно повећала број радикалних самосталаца, који су јој одмах на првом кораку почели стварати сметње у Скупштини. Многи посланици самосталци изабрани су нарочитим настојавањем г. г. Вујића и Велимировића. Шта је само радио г. Велимировић, да у Скупштину доведе свога Иву Павићевића! Тако је сама влада натрпалау Скупшгину толико растројних елемената који су јој после и главе дошли. Отпочео се скупштински рад и сви ми знамо како је текао. Вечита натезања и вечита посртања! Радикални посланици толико су застрањивали да се Круна морала наоружати великим стрпљењем, да одмах, после месец-два, не растера ту Скупштину, која већ више није била законодавно тело, но једна гомила букача и лармаџија. Но Круна је стегла срце и трпела. Скупштина је радила. Шта је и како је урадила, сви ми знамо и видимо. Заседавала је 8 месеци, потрошила је близу милијун динара крвава зноја народна, а земљи је за то дала она 2—3 опака и наказна закона, који су богу хвала ономад срећно укинути Краљевим указом. Врло је поучно и то како су постали ови закони. Одозго с престола предвиђане су све неприлике које ће земљи донети оваки закони и Господар се дуго одупирао да ове законе потпише. Али г. г. Вујић и Велимировић толико су наваљивали и мољакали, толико су уверавали о умерености и лојалности радикалној и о њиној тврдој решености, да се брижљиво чувају сваке претераности, да је Краљ најзад и ту попустио и те законе потписао. И ово давање владалачког потписа на овакав закон о штампи, о општини и о избо• рима чланова Народнога Пред-

ставништва— најбољи је доказ како Је Њ. В. Краљ Александар озбиљно желео и како је много полагао на успех и одржање овог стања, створенога новим Уставом и радикално - напредњачком заједницом. Краљев је потпис дат и нови закони ступили су у живот. И шта је настало тада ? Применом закона о општинама на површину је опет почео избијати стари шлам букача радикалних. По ошнтинама су почели преотимати мах бескућници и нерадници, који по ваздан излежавају, а ноћу иду у пљачку и крађу. Истински грађани и домаћини нашли су се у чуду и свуда се почели повлачити пред овим олошем сеоским. То су биле благодати закона о општинама. Још црње и горе плодове донео је закон о штампи. Место да се користи слободом писања, да хладно и разложно критикује недостатке државне и помаже поправци и напретку земаљских установа, наша опозиција употребила је и злоупотребила закон о штампи, тако да у овој земљи ништа није остало неокаљано, нико није поштеђен од најцрњих клевета и потвора. Све је у Србији упрљано и убрљано, и ни једно месташце није остало, које би било поштеђено као општа светиња народна. То су били плодови новога закона о штампи. Тако су дејство имали и остали нови закони. Они су почели уносити растројство и најцрњу заваду и поцепаност у целој земљи. А то опште стање одазвало се и на самој Скупштини Народној. У њој је настао читав лом. Пашић са својом групом подметао је своме пријатељу Вујићу ногу на сваком кораку и сметао му где год може. Место реда и рада, у Народној Скупштини владало ја растројство. У томхаосупреседник министарства г. Вујић 2—3 пут је падао и Господар га је, тако рећи Својеручно, 2— 3 пут дизао. Најзад је ипак дошло дотле, даје г. Вујић једногдана изишао пред Господара и изја вио одлучно, да се он више не може бочити и носити с овом Скупштином и да коначно даје своју оставку. И ако са жаљењем, Господар му је уважио оставку. Али да би очувао Устав и ново стање, Господар је узео г. Велимировића и дао је Скупштини читав месец дана да се одмори и прибере. Но када је после тога опет сазвана Скупштина, показало се да г. Велимировић не може ни маћи. Јасно је било да се с таком Скупштином не да радити. Тадајеи г. Велимировић поднео своју оставку. А том приликом и он и г. Вујић, као и остало њино тадашње друштво, изјавили су да ће бити неутрални и пасивни, и да Господару неће правити сметње да покуша што друго. Тако је дошао на управу земаљску садашњи кабинет. Али није прошло ни неколико дана, а г. Вујић отрчао је у загрљај

оном истом г. Пашићу, који га је онако душмански обарао у Скупштини (ко зна, можда је то било и по договору), и они су заједнички отпочели живу паљ бу против целокупног данашњег стања. То је било велико изненађење, али то је био факат и с њим се морало рачунатн. Али Круна се још устезала да употреби одсудне мере Вујић и његова дружина поново су били позивани и питани шта они хоће управо таким својим радом ? И на то питање они нису умели одговорити ништа друго, до то : — Хоћемо даље извођење Устава, хоћемо стварање и осталих органских закона за остварење Устава. Дакле, господа хоће да се у духу тадашњега закона о штампи и општинама створе и други закони, као закон о јавним зборовима, о удружењима и т. д. Дакле, мало је нереда и забуне створено законом о штампи и општинама, већ је то све требало још појачати и допунити осталим органским законима?! Требало је, дакле, створити у овој земљи потпуну анархију и крајње растројство, које би се неминовно морало свршити тешким потресима, унутрашњим сукобима и опасним трзавицама, које би упропастиле и Престо и Отаџбину. То је била сва мудрост, коју су господа радикали умели изнети и предложити Господару. Па је ли Њ. В. Краљ могао, је ли Он као носилац Таковске заставе смео пристати на то и наићи на тај опасни и вратоломни пут? Је ли смео, код гор-: кога искуства са законом о штампи и општинама, давати у том духу и остале законе земаљске? Не! Господар није смео поћи тим вратломним путем, тако опасним за животне интересе младе српске Краљевине. На против, свесан Својих великих дужности владалачких, Он је морао не само стати да не иде даље, већ се морао чак и осврнути назад и поништити оно, што је раније погрешно створено. Он је морао укинути законе, који су се на пракси показали као врло штетни за јаван мир и поредак у земљи. То је и учињеио. Штетни закони уништени су, а Устав је ипак очуван, у намери да се у будуће правилније и паметније примени за добро народа и за славу Престола. Ето, зашто су уништени опаки закони — ето, зашто је извршено велико дело од 24. и 25. марта. То тврде необорива факта и то никад неће моћи да изврну ничије клевете и ничији фалсификати. Дакле извршене промене нису учињене од беса и ината. Њих је изазвала велика потреба државна. — „Нужда закон мења."

Стање у Старој Србији Поводом познатих митровичких догађаја, петроградске су Новости донеле овај интересни чланак: Напад 5000 Арбанаса (Арнаута) на Митровицу одбила је турска редовна војска с великим арбанашким губицима. Ту се одликовала турска артилерија. Турски командант Саид беј показао је своје војничке способности с најбоље стране. Њему је помагао и руски консул г. Шчербина (сада већ покојни. Ур. „М. Н. в ), који је за своју храброст платио тешком раном, коју му је нанео арбанашки војник, који је на њ пуцао позади. По себи се разуме, да су извештаји о том догађају морали учинити на Порту веома ^ак утисак. Арбанашка буна довела је Порту у врло чудноват положај према јевропским државама, јер открива слабост Портину и анархију њеним покрајинама. Па доиста шта и да се каже о држави, у којој гомила дивљих разбојника шиље влади депешу с претњом, да неће трпети увођење рефорама? Не заборавимо да та гомила има тајних и јавних заштитника у самом Цариграду и да је борба с њом веома тешка. У опште стање, у ком се налази Порта, јединствено је у својој врсти: док један део становништва Маћедоније тражи реФорме, други се с оружјем у руци бори против њихова увођења, Нема никаке могућности да се измире интереси свих њих. И разуме се, Арбанаси морају уступити, јер се не може дозволити да дивља и свирепа разбојничка орда смета извршењу рефорама, које су потребне јевропским покрајинама Турске. Ако Арбанаси не желе да се помире с новим стањем, онда је најбоље да напусте јевропске покрајин*е Турске и да се преселе у Азију, где ће њихово бављење више хармонисати с местним условима живота. Свакојако велике државе сада имају згодан повод да ставе свој захтев да се Арбанаси силом иселе у Азију или бар да се разоружају. Апсолутно се не може разумети, зашто се Арбанаси сербез шетају од главе до пета наоружани, док је хришћанско становништво Старе Србије и Маћедоније сасвим обезоружано. Арбанаси никад не би смели чинити таква дивљаштва и свирепости, кад би пред собом имали наоружано становништво које би се само могло бранити. Раније сууТурској Арбанаси играли улогу јаничара, док једноме султану није пало на памет да их уништи. Сад нема потребе препоручити такву крваву меру. Доста ће бити, ако Арбанаси буду исељени из Старе Србије и Маћедоније. Та ће мера у сваком погледу бити благотворна за Турску и избавиће Порту од најсумњивијих елемената. Заплети у Старој Србији, изазвани арбанашким бунтом, наг-