Мале новине

нали су српску владу да предузме неке мере обазривости на граници Србије са Старом Србијом. Србија до сада није због маћедонскоп питања прибегавала оружању. Али се сад околности етичу тако, да Србија не може проћи без мера предупређења, јер догађаји у Старој Србији најнепосредније задиру у њене интересе. Ако се у Старој Србији не уведу реформе, онда ће од арбанашких насиља убрзо нестати српског становништва те покрајине. Срби се у Старој Србији налазе у таком несносном и немогућем положају, с којим се по ложај Бугара у Маћедонији ни из далека не може упоређивати. У Старој Србији нема ничег другог осим анархије и разбо]ништва, који су постали читав систем. Тамо се не може ни говорити о каквим правима српскога народа, кад се сами Турци боје Арбанаса. Предузимајући на својој граници потребне мере обазривости, српска је влада у ис.то време преко свога по сланика у Цариграду, ђенерала Грујића, учинила на Порти енергичне преставке о гхотреби заузимања у одбрану хришћан скога становништва Старе Срби1е од Арбанаса. Посланици руски и аустриски потпомогли су са своје стране преставке српског посланика, и Порта треба најзад да разуме, ако не предузме потребне мере, онда ће Арбанаси у Старој Ср. бији приредити општу сечу. Али тада не само Србија, но и велике државе неће моћи да се ограниче само на дипломатске савете, не ће се морати прибећи посредовању друге врсте. А сама Порта, како изгледа, стоји неодлучка.. Бојећи се претња Арбанаса, она чак није смела послати у Стару Србију ни војску и8 Маћедоније, но је довлачи чак из Мале Азије (само ако се тај извештај потврди). Та очигледна неодлучност и слабост Портина, показана у тако критич ном тренутку, веома је незгодна, јер може имати најтеже последице, које нико не може желети.

Из народа „Бадили кучи^е.* Како „Н. Напреди,ак" јављају Витановцима (ср. гружанскн) живи неки Обрен Милутимовић добар газда и угледан домаћин. Једном приликом, враћајући се с посла својој кући, скочи на њега изненада један пас, и огребе га мало по врату, да ли шапом или зубима не зна се, тек повреда је била врло незнатна. Ну нешто он сам из страха, нешто његови укућани и суседи узбуне га да је то бесан пас, него да тражи одмах лека, саветујући му, да позове некога Илију Н. из „Јачујака" да му вади „бесне кучиКе!" И заиста ®н то учини, Илија дође и расече му најпре једно место испод језика и извади му по уверавању свију, који су ту били, неколико врло малих кучића. После извесног времена расече му још једно место и оает извади бесне псе и разуме се да се

папрено наплати. Болесник коме у ствари ништа није било почне збиља, које услед уображеља а које услед доста изгубљене крви при тим „операцијама," да слаби и да добија неку врсту нервозе. За то му неки сељаци, мислећи, да беснило узима маха, препоруче још једног бољег мајстора, који ће га сигурно излечити. То је био некакав на далеко чувени Мата Мијаиловић, тежак из Погдања ,ср. трстеничког). Овај дође, прегледа болесника, мане сумњиво главом и дијагносцира „беснило" у највећем степену које би још за неколико дана достигло врхунац и подухвати се да га излечи. И овај „лекар" предузме операцију. И он сиромаха Обрена измрцвари некомтупаром на неколико места, повади безброј малих кучића, по казивању болесниковом, наплати сс добро и рекав му да се не брине, оде кући. Услед ове „операције" болеснику позли горе, тако да је морао тражити тек сад лекарску помоћ. Тако се уђе у траг овом швиндлу. Интересно је да сви који су ту били па и сам Обрен тврде, да су заиста видели „кучиће" мале као палац и још мање, који се веле, одмах сасуше па се не виде после. Обрен се налази сад у крагујевачкој болници на лечењу, сув као пањ и једнако му се врти по глави да је већ бесан Власт је предузела све што треба да ови надрилекари искусе законску казну, прописану за ове случајеве, а пас, који је требао да буде бесан, још је жив и не показује никакве трагове беснила. Тако је сиромах Обрен услед своје простоте ни крив ни дужан пострадао пошто је за својих пет стотина динара, колико га коштају ови швиндлери, сад навукао на себе озбиљну болест, од које ће се с муком спасти а можда и главом платити. Ово је најбољи наук за оне, који још верују у моћ ових и оваквих врачара и простих швиндлера. Овршен прзглед. Ванредни комесар Главне Контроле, који је ишао да изврши преглед касе у крагујевач кој општини, завршио је преглед. ГТрегледом је, како јавља „Нова Задруга«, констатђван недостатак у 24.000 дин. Али од тога пада на раније општинске благајнике око 15 000 дин , а на садашњег око 9.000 дин. За накнаду материјалне штете учињено је што треба.

Из Балканије Интересно мишљењб. Лондонски лист „Моггап§ Роз1 1 ', говорећи о маћедонској кризи, износи мишљење, да се ни једна држава не брине о добру те побуњене покрајине. Русија има своју политику; у њеном је интересу да Аустро-Угарска узме Маћедонију под своју заштиту, или да настане сукоб међу малим балканским државама. За то она жели да се угуши метеж, па ма и помоћу турске војске. АустроУгарска би лако могла окупирати Маћедонију и у њој увести паметну управу, обезбедивши мир и напредак те покрајине, као што је то учинила у Босни. Али АустриГа неће да се ваваћа с Русијом и за то усваја њене предлоге. Германија хоће да очува добре односе и с Русијом и с Турском. Француска у својој источној политици за сада иде пипајући те не може узети на се одлучну улогу.

Султан опет мора да решава дилему, кога да увреди — Русе или Арбанасе. Једном речи, неружичаста перспектива. ТЕЛЕГРАМИ ( 28. Март) Маћедонско питање Царигрзд. Ако комисија послата да умири -Арнауте не постигне свој задатак, Порта се решила да одмах, чим концентрише 20.000 људи, покори сва опозициона племена. Цареград Едиб пашу сматрају као наследника битољског валије Шакир паше, који је постављен за косовског валију. Султан је код Армстронга поручио јахту за 100.000 фуната. Дибарско племе у дибарском санџаку, које желе да задобију за опозициони покрет арбанашки, држи се резервисано, због чега је нужно да се одмах и енергично сломи арбанашка опозиција у Скопљу. У Портиним круговима говори се, да 1'е обустављена експедиција Есад пашина против католичких брдских племена Ксела у Албанији. То је учињено услед извесних преставака. Рим. „Агенцији Стефани" јављају из Скопља: Новоименовани италијански консул Сорања приспео је овде. (29. Март) Беч. »Фремденблат« говорећи о Шчербининој смрти, вели да цео образовани свет оплакује жалосни свршетак једног живота, који је тако много обећавао; казна којом је убица кажњен, несразмерна је са учињеним делом и с тога би било сасвим разумљиво, ако руска амбасада протестује против овако благе казне. Ово је убиство изазвала демонстрација Арбанаса противу рефорама а не против руског конзула. јер су они осетили да су повређене њихове привилегије у Старој Србији. Маћедонски су агитатори мислили својим агитацијама у Албанији да изазову неспорззум између Аустро-Угарске и Русије, али су начинили погрешан рачун, јер је заједничка сарадња обеју сила увек лојална и реформаторска акција најзад, пре а после, мора уродити жељеним плодом. ЈЗеоградеке ввстм Ве$.з бити Због рђава времена сутра неће бити уобичајене свечаности у горњем граду. КонФереииија гра|ана. Јуче у 4 сата по подне била је у општини београдској конференција престоничких грађана, на којој је одлучено, да грађани са одбором општине београдске, поздраве лично Њ. В. Краља и изјаве Му своју свагдашњу верност и оданост, и своје жаљење за ономадашње демонстрације од непромишљених људи и разуздане дечурлије. ■ Помен. Данас у 11 часова пре подне био је у Саборној цркви помен пок. Шчербини, бив руском консулу у Митровици. Чинодејствовао је митрополит г. Инокентије с многоброј-

ним свештенством, а присуствовали су: особље руског посланства, неки чланови владе и многобројно грађанство обојега пола. Оболео. Г. Антоније ГГантовић, министар правде, оболео је и услед тога ће за неко време осуствовати. За то време у дужности ће га заступати министар унутрашњих дела г. Велимир Тодоровић. Одобрен притвор. Суд првостепени за варош Београд одобрио Је решење управе града Београда, којим је стављено седамнаест лица под кривично ислеђење и у притвор, због учињених метежа и нереда на дан 23ов. м. Од притворених пуштен је г. Божа Савић, новинар, за кога се нашло да није био учесник и творац метежа. Кметови у одбору. Но закону о оп штинама од 1885. године, који данас важи, имају права учешћа у одборима општинским и кметови, који до сада нису имали то право. Музика ва Калзмегдану. Сваке недеље по подне свираће војна музика на Калимегдану. Улазак је беснлатан. За ово свирање плаћаће општи. на београдској војној музици по 40 динара од свирања. Црнз заотаве. Услед смрти рускога консула у Митровици, Шчербине, у Београду су истакнуте црне заставе на многим државним надлештвима и приватним зградама. Председник општине. За преседника београдске општине постављен је г. Никола Стаменковић, професор Велике школе, а не г. Драгутин Станенковић, члан државног савета на расположењу, као што смо јуче случајном омашком јавили. Брбаца. Због опасне заразне болести шарлаха распуштене су све овдашње основне школе Из истог узрока деца из основних школа неће смети учествовати ни у данашњој врбици. И да нијетога, врбице не би могло бити због рђава, кишна и хладна времена. Деци се свакојако ускраћује једно задовољство и радост. Али нека су жива и здрава, па ће до године до живети ту радост. На што ми хоћемо да свратимо пажњу надлежнима то је ово : Због заразне болести шарлаха распуштају се школе и забрањује деци учешће у врбици, а врбе за врбицу довлаче се код цркава у општинским колима, у којима се вуче ђубре ! Да грдне грешне непажње и немара, да не каже, о што више. Стојкови&ево веБе код Коларца. Г. Мика Стојковић, бив. члан Краљевског позоришта, један од омиљеннх наших глумаца, приказује вечерас Динона у Кривици, Жирарденовој драми. Комад је за Београд потпуно нов, а улога корисничарева тешка и лепа. Том улогом г. М. Стојковић показаће да је одиста заслужан лепог имена, што га као драмски уметник носи. Нзборна бсрба. Живе сцене, веома занимљиве, приликом бирања посланика, износе се сутра, на позорници „код Коларца" у новоме комаду: „избор посланика . Како ова превстава заслужује сваку п&жњу, то је најтоплије препоручујемо публици, јер ће у њо) наћи потпуног уживања. Карлова тетка. Вечерас ће . се у Народном позоришту приказивати „Карлова тетка," шала у три чина, написао Брандон Томас Родитељ је г. Динуловић.