Мале новине

Господар се свесрдно посветио великој и светој служби Отаџбини и Престолу. Уз Божју помоћ и уз сарадњу свију добрих и родољубивих Срба. Господар ће и успети у свом великом задатку, да Србију дигне на достојну висину, да буде светла, срећна и виђена међу народима. Тај је успех у толико сигурнији, што данас уз јуначнога Ераља Господара стоји племенита Госпођа Краљица, Његова верна сапутница и другарица у животу. У то име, и у тим најлепшим надама, ми данас кличемо: Да живи Њ. ЕЦ наш узвишени Краљ Александар I.! Да живи Њ. В. наша племенита Краљица Драга! Да живи народ српски! РУ СКА ШТАЈИПД и ПРОМЕНА ОД 25. МАРТА За наше читаоце биће од интереса да чују како руска штампа оцењује промену, која је у нас постала на Благовести 25. марта. За то овде и доносимо уводни чланак из петроградског Свјета , у ком се вели : Српски Краљ Александар 1. још једном је доказао снагу Своје воље и дубоку увереност у правилност државнога пута који је изабрао. По српском Уставу од 6. априла 1*901. године, установљен је Сенат, који дотле није постојао у демократској Србији. Начелно је таква установа имала дубоки смисао : у Се нат је требало да уђу најбољи људи из земље, од којих доживотне сена торе поставља Краљ, а остали се бирају. Ово добро замишљено државно устројство у самој ствари, у садашњем тренутку балканских тешкоћа, није донело жељена плода. Политичке страсти, партиска гложења распалила се. Међу тим настало је време да се мисли о заплетеним спољним питањима, а земља је тонула у споровима и раздорима партиским. Краљ се решио на смели корак,

ПОДЛИСТАК

.^едко Дророчакство (историски роман из српске прошлости) књига II. (66) 17. „Владалац путује — Сиупштииа дејствујо!" Иредајући Стевчи ту своју оставку, Вучић опет дође у узбуђење. Али га Стевча умири, уверавајући га, да се ништа не брине и да ће све бити учињено по његовој жељи и захтеву. Ово Вучића прилично умири, и он оде из кнежева двора утешен и охрабрен!... 18. Гургусовац — Нњажевац 16. и 17. Јануар прошли су поглавито у борби око Милована Јанковића и око тога, какав ће

оштар као удар мача. Он је издао једну за другом две прокламације. У првој је показао, да су Сенат и Скупштина, образовани по Уставу од 6. априла 1901., израдили нецелисходне законе, да је Устав повредио интересе земље и смета државном и народном напретку. Међу тим озбиљно стање на Балканском полуострву тражи више но икад реда. Србијису потребни мир и спокојство, потребна је општа слога. Србија је мирољубива, али она мора бити готова за сваки случај и бити способна да одбрани своје интересе. Да би се у земљи повратили слога, снага и ред. Краљ је Својом првом прокаамацијом укинуо Устав од 1901. године и про ласио да не вреде пуномоћства сенатора. Државни саветници ставл>ени су. на расположење. а Скупштина је распуштена. За тим је Краљ нарочитим указом поставио нове доживотне сенаторе и нове државне саветнике. А одмах за тим издао је другу прокамацију, којом је поново у целости увео Устав од 6. априла 1901. год. Избори изборних сенатора биће тек тада, пошто доживотни сенатори на основу Устава израде привремени изборни закон, а тако исто и скупштински и сенатски : ослвоник. Истина нас се не могу тицати унутрашње ствари сродне нам и пријатељске Србије, али оне нас интересују само у толико, у колико се тичу опште словенске ствари. Србија нема кад да се у садашње време бави о партиским разрачуна вањима; на њој, као и на Бугарској, лежи велики задатак: да с чашћу и 1гстртп1гћу-~ загсне-0јговен&твгг и'31?ђу ј Т зг огромне маћедонске тешкоће. Да би се то постигло, потребна је потнуна слога, потпуно спокојство у самој земљи. Очевидно Срби нису показали ни једно ни друго и у помоћ им је дошао њихов млади Владалап. Иза тачва чврста и енергична Господара Србија је као иза каменита зида и можемо бити увереви, да ће Краљ Александар I. у опште словенској ствари бити поуздан. непоколебљив борац за њене истинске користи.

положај он заузети према Скупштини, У истини нак, Милован Јанковић био је овде само нредставник онога истински либералнога правца, који је још од почетка вејао кроз Народну Скупштину, и чији су иредставници били Јеврем Грујић, Јова Илијћ Јоца Белимарковић, Ранко Алимпић, Стаменковић и остало њино друштво из ужега круга либералног. Док је била заједничка опасност од Карађорђевића и његових присталица, са овом групом младих либерала чврсто су се држали сви пријатељи династије Обреновића у опште, без обзира на друга њина политичка убеђења. Али Карађорђевић је сад већ био сломљен и оборен, а династија Обреновића проглашена и повраћена. Кнезови Милош и

јнвнл говогвацл Ке р повраш Ј>ед ? Сгаро! Србијп?' 1 Деценијама кукали су Срби у Старој Србији и Маћедонији на велике неправде, које им се чине, час од каквог силног власника турског, час. од Арнаута и бугарских комитета, па ипак глас њихов остао је глас про^ рока у пустињи! Нико, а најмање велике силе нису хтеле да чују за тај јаук и ако су добро сви знали да Срби нису шпекуланти. Пре су веровали разбојиичким бугарским комитетима, но мирним Србима ! Турској управи је ово добро дошло, па су често извесне изгреде Србима принисивали. 'Гек данас, кад је проливено и мало руске крви, вољне су те велике силе да верују, да у турској царевини доиста има нереда. Али данас у Турској није само неред, него прави пожар. Данас гори Маћедонија од бугарских разбојничких чета, а Стара Србија од обести Арнаута! То озбиљно стање и крв Шчербине пробудило је силну Русију, а преко ње биће уверени и остале велике силе, да Хришћани у Турској страдају. Сад већ и Турска неће бити равнодушна, па ипак ми стојимо пред врло озбиљним догађајима. С и л н с1 је"1^ти]гГ"тад "СеТпглтг велики неред у Турској, и зато ће она ради свога угледа као велика сила тражити потпуно задовољење од Турске. Тај руски захтев поред осталих биће на сваки начин — да се поврати ред и мир у царевини Турској. Но баш у овоме захтеву

*) Овај чланак добили смо од једнога пријатеља још пре пет дана, али га због другога прешног материјала раније нисмо могли предати јавности. Сада га пуштамо као лично мишљење пишчево, а наравно предмет је од интереса и заслужује да се о њему и опширније проговори. Ур. „М. Нотша" Мијајло већ су били на српском земљишту и што су се они ближе примицали Београду, приста лице Обреновића осећале су се све сигурније и јаче, т наравно све су више и маха отимали. И како су то махом били људи старији и консервативнији, који на слободоумније ствари гледају с неповерењем, то се овај н>ин консерватизам почео јављати и у погледу Народне Скупштине, а нарочито према отвореном и слободоумном Миловану Јанко вићу, који је своје слободњачке погледе свуда отворено износио. Све то учинило је те је изизмеђу Милована Јанковића и једне групе народних посланика дошло до прилично оштрих сукоба. Оптуживали су га да претерује у своме слободњаштву и да ствара неприлике кнезу Милошу, који је израније био свик-

стоје све тешкоће. Пре свега ми тврдо верујемо, да Турска неће хтети да даде такво задовољење са вазда својих разлога, а и кад би хтела — ми тврдимо ™ да она не би то могла. Арнаути чине већи део мухамеданског стаиовништва. Они су међу собом сложни, а скоро сви Турци се с њима слажу. Царству Арнаути требају и то као наоружани. Да ли ће према томе Турска хтети да сама себи ампутира своју десну руку? — Ми то не верујемо. Но и ако би хтела — да ли би могла ? Кад се сегимо, да за две --три последње деценије није у Турској био само овај неред, него безброј, да су страдалии консули, свештеници и цркве, па је све то онако заташкано без виднијег реда и мира. Ено у Маћедонији, где разбојничке бугарске чете на силу чине нереде ; код мирног становнишгва, па шта видимо ? Видимо озбиљну бригу и вољу турских власти, да ред поврате и да чете отерају, па ипак ено су те чете чак око Солуна и Охрида, а Турска им ништа не може! Овде се несме рећи, да Турска није вољна, али се јасно види њена немоћ. И кад то тако стоји са четама у Маћедонији које су малобројне, шта се од Турске може очекивати за умирење Арнаута и увођење рефорама и реда у Старој Србији ? Ми смело тврдимо — да се од 'Гурске иишта не може у овоме. погледу очекиТТПТ1Г." И сад долази оно, чега се ми бојимо и што ће већи неред да изазове, а то је мандат вели ликих сила — једној сили да ред у Старој Србији поврати? Која је то сила, која ће примити мандат да Старој Србији поврати ред ? Можда је ово питање ко^, многих сила већ решено, али не би било згорег, да се о њему озбиљно још једном промисли. Није овде гштање о реду на Криту или ком другом поморском крају, него је питање о реду на континенту, мало коме приступачном. У концерту вели-

нут на апсолутну власт у земљи. Ипак паметним и одмереним држањем самога Милована Јанковића те су несугласице отклоњене. У седници од 17. јануара та је ствар на пријатељски начин била расправљена и изравната. Али ова седница од 17. Јануара значајна је и у другом погледу. На тој седници покренуто је питање о 17. тачци Устава, која је толико 1 понижавала и штетила Србију. То питање истакао је Коста Стојшић, јпосланик ваљевски. Онје представио Скупштини како по тачци 17. старога Устава државни советници не одговарају своме књазу и господару, већ Порти и Русији. Отуда су потицале многе незгоде и несреће за Србију. (Наставиће се.)