Мале новине

ких сила видно место заузима Аустрија. Она се граничи и са Старом Србијом, те је по свему њој намењена улога завођења реда у Турској. Али, ако се на то доиста пристане, онда је боље, да у Ста рој Србији остане овако како је, него ли ред од Аустрије уведен. Њу смо на том послу већ видели. Ено, она је ушла у Босну и Херцеговину да уведе ред, па шта видимо ? Познато је већ целом свету и свима великим силама, да су у Босни извршена већа насиља на православне и мухамеданце, но у Турској. И сад, ако она почне заводити тај ред и у Старој I Србији — биће нове муке и за | православне и за мухамеданце, и ето новог и врло озбиљног нереда. Ето зато ми дижемо свој глас против тих намера и озбиљно тражимо, да ако није могућ јевтиннји ред у Старој Србији, тако скуп од Аустрије не треба нам. Па ко онда да то уведе ? Ни Русији ни ма којој другој сили то не може бити поверено просто због територијалних немогућности. То треба да буде поверено оиој сили, која је суседна, а која је својим животом доказала, да уме да поштује међународне уговоре, да поштује туђе народности и која није освајачка. То је само Србија. Србија и њен Краљ довољно су доказали целом свету и свима великим и малим силама, да -није оспајачка, - -дгг-ушс—дџ- по штује туђе народности и међународне погодбе. Србија је у стању да ред уведе у Старој Србнји, јер зато има и сувише снаге, а и сами народи у Старој Србији били би јој на помоћи. Срби би то радо прими ли, а Турци не би имали разлога да се боје, јер Срби о своме трошку чак у својој престоници издржавају турску богомољу. Међутим ми тражимо само признање наше српске народности у Турској и сигурност њихову, а не би били освајачи. Ми се надамо, да ће велике силе увидети, да је то само излаз из хаоса у Старој Србији, а верујемо да ће и српска влада ово озбиљно захтевати, ако се доиста жели ред у Старој Србији. м п. ж. - ————•Из народа Ловаси ј Нишу. „Нишки Гласник" јавља : ..Наш грађанин г, Коста Тасић, трг. овд., на скорашњем своме путу по Европи, а за време бављења у Пешти, био је и у мађарском парламенту. Овом приликом г. Тасић се је састао са одушевљеним поборником српско мађарскога братства, г. Ловасијем. Г. Ловаси се веома љубазно опходио са г. Тасићем, коме је учинио посету, којом приликом је г, Ловаси у знак искреног пријатељства предао г. Тасићу своју фотографију са потписом на истој. Г. Тасић лрича да се г. Ловаси живо интере-

сује за наше прилике. У своме говору г. Ловаси често и одушевљено узвикује : нама не треба Босна и Херцеговина, ми немамо и нећемо никакв^х интереса у Маћедонији и Старој Србији, Народ мађарски хоће и жели да свака народност добије своје, жели да и Срби добију своје. Г. Ловаси је обећао г. Тасићу, да ћ ; у знак пажње и захвалности према Нишу, одакле му је дошла прва и најсимпатичнија депеша поводом његовог говора у парламенту о потреби српско мађарског братства, — посетити Ниш да би се што боље упознао са пријатељима идеје за гсоју се он бори и за коју ће се увек борити « Из Балкашф Гр,цки матрополит о Вугарима. Вечка „М. Рг. Ргевзе" донела је разговор свога битољског дописника с флоринским митрополитом, епископом Јоаникијем, који је веома карактеристичан за узајамне односе Грка и Бу гара. Митрополит се пре свега жалио на страшну кризу, коју су изазвале бугарске тежње за ослобођењем „Ти Бугари нису људи, рекао је епископ, — то су дмзљи зкероки! О и се жале на свирепост Турску, а сами врше такве злочине, да се кожа јежи. Велим вам, Бугари су дивљи зверови. „Хиљаду је пута боља смрт, но потпасти под Бугаре. Сав је гнев Бугара управљен против Грка, а нарочито против њихових учитеља и свештеника. Они вребају једног учи теља, намаме га у заседу и почну га заговарати да пристане уз њих, уз намере. А~атгегбеднттк тжис.гп противити се, онда га убију, па чак и непоштедно измрцваре. Тако исто поступају и са женама и девојкама. Ти шакали опијени хришћачском крвљу, не штеде ништа. На Турке се жаие да врше нечувена насиља, али кад се упореде с бугарским варвлрствима, те су жалбе просто смешне. Ти су дивљи зверови убили 46 људи; на телу једнога убијеног учитеља нађено је преко 40 рана од убода. и таква чудовишта проповедају ослобођење Маћедоније испод турског јарма ! „Небеска ватра треба да падне с неба и да уништи те нечастивце безбожнике, непријатеље хришћанске вере ! „Турска би влада требала да ис купи прваке из свих села и да им разда оружје и убојне метке, те да могу разјурити устаничке чете. За сваког разбојник заробљена жива или мртва, влада би требала да издаје награду, а пенсију породицама оних који су погинули у борби. Тада би с-е земља брзо умирила; за два месеца не би остало ни трага од маћедонских комитета и устаничких чета." Из бела света Народнз кујне за сироту школску децу. Министар просвете Јулије Влашић издао је окружницу, у којој позива општинска школска старатељства и учитељске зборове, да друштвеним путем пораде на том, да се уз сваку државну и општинску школу оснују нарвдне кујне за ону сироту

школску децу, која далеко станују од школе, те због тога или често морају да изостају од предавања, или да цео дан проводе у школи, ранећи се при том слабом храном, коју су кадра с I собом да понесу. Министар ставље на срце старатељима и учи тељима, да друштвениим путем скупљају за кујну прилоге у новцу и у натури. ■ ТЕЛЕГРАМИ (1. Април) Петроград. Министарство спољних послова приредило је парастос Шчербини. Присуствовали су немачки и аустро-угарски амбасадори, министри Србије и Бугарске капетан Гучев, ађутант бугарског кнеза и мноштво осталога света. Новости 1 јављају да ће Гучев предати цару својеручно писмо кнеза Фердинапда, у коме се спомињу свечаности на Шинки и изјављује оданост и захвалност бугарског народа. Цетиње. У саборној цркви држан је парастос Шчербини. Кнеза, који је лако оболео, заступао је кнежевић Мирко. Парастосу присуствовали су још руски заступник, бугарски дипломатски агенат, црногорски министри, официри, војни питомци и многобројан свет. Цдриград. У капели руске амбасадедржан је парастос Шчербини у присуству министра агрикултуре, подсекретара министарства спољних послова, Наума, других турских чиновника и целог дипломатског кора. Атина. Скузес потписао је трговински уговор између Грчке и Турске. ЈЗеоградске вести Дееетсговкшњвца. Данас се навршило десет година, од како је Његово Величанство Краљ Александар I. примио владу у Своје руке. Тим поводом јутрос је у дворској капели било благодарење а за тим су г. митрополит, г. г. министри, земаљски великодостојнициј официрски кор и општински преставници, с госпо ђама, ишли у двор те Њ, В. Краљу честитали десетогодишњицу срећне владавине Његове. Довече биће у Двору ручак на који позвано 150 особа. Бегово Величанотво Краљ. примио је писмо, који Му Његово Величанство Краљ Виртемберга јавља о смрти Његовог Ераљевског Височанства Херцега Николе од Виртемберга. Стављеви на расположева. Судије Апелационог суда: Иван В. Ивковић, Ђорђе Б. Несторовић, Љубомир Величковић и Михаило Ђ. Миловановић разрешени су о,д досадање дуж ности и стављени на расположење. Ан;лаииони суд. Постављени су: за преседника Апелационог суда. Драгутин Ж Петровић, Досадашњи пре седник Апелационог суда; за судије: Никола Младеновић, досадањи судија Апелационог суда; Риста Т. Мило-

вановић, председник првостепеног суда упенсији и јавни правозаступник; Никола Каралић, судија Апелациооног суда у пенсији; Михаило Стевановић, досадањи судија Апелационог суда; Владимир Маџаревић, досадањи судија Апелапионог суда; Васа Симић, судија Апелационог суда у пенсији и јавни правозаступник; Војислав Т. Цинцар-Јанковић, преседник београдског првостепеног суда окр, бееоградског; Драгутин Драгутиновић преседник ћуприског првестепеног суда; и Драгутин Атанацковић, досадањи судија Апелационог суда. Минист&рство приврбд©. Постављени су у овом министарству: за инспектора, друге класе у одељењу за пољску привреду и ветеринаретво Павле Тодоровић инспектор треће класе истог одељења; за секретара друге класе одељења за пољску привреду и ветеринарство, ИлиЈа Кремић, секретар треће класе истог одељења; за писара прве класе одељења за трговину, радиност и саобраћај Марко А. Лазаревић, писар друге класе истог одељења; и за подблагајника треће класе рачуноводног одељења Богдан Ст. Лукић, подблагајник четврте класе истог одељења. Забрбвзни листови. Управа Београда забраниза је јутрошње бројеве „Трговинског Гласника," „Српске Заставе" и „Дневног Листа." Ступа Ј живот. Од данас ступа у живот нови закон о окружним и српским благајницама. Из Пародног поворишта Благајна Народнога позоришта продаваће улазнице за преставе ускршњих празника од данас свакога дана у одређено време, сем Великога Петка, на шта се скреће пажња посетиоцима Народнога Позоришта Цигларско-кзрамачко акц. дгуштео држало је 23. пр. ,м. своју прву редовну скупштину, на којој је било заступљено 44-8 акција. Извештаји: Управног и Надзорног Одбора и благајне примљени су без примедбе и дата је разрешица за прошлу годину. У Управу су поново изабрани коцком иступели чланови г. г. Ст. Вељковић, инжињер, и М. Ј. Танић, адвокат; а у Надзорни Одбор изабран је г. Милош Савчић, инжињер Помен Шлербини. СрСш из Старе Србије и Маћедоније приредиће у недељу 13. о. м. помен браниоцу Срба у Турској који јо, бранећи њихове породице, пао у светој служби своје и човечанске дужности на тужноме Косову. Ближе ће се обзнанити нарочитим објавама, а парастос не може раније бити због празника Христова Васкресења. У име свију С'рба из Старе Србије и Маћедоније приређи вачи су: г. г. Богоје Јовановић, Никола Димитријевић Митар Грујић, Веља Бошковић и Коста Соколовић. фзтопластикјШ. Од прекјуче су изложене нове слике у фотопластикуму: путовање кроз света места На овим сликама могу се видети места : Вшплејелг, Назарет Спхе.и, Витаннја и др. Нарочиту пажњу привлачи унутрашњост цркве Христова рођења и звезда у цркви на месту, где је Христос рођен, Препоручујемо ' ове слике свакоме да их види.