Мале новине

које само што нису једна на другу посегле нож: Једној је све тесно, све мало, све прљаво, непатриотично; она изушћује најпогрдније речи јавно и пашквилантски противу свију и свакога ко с њоме није; она, чак, јавно прети свима који у њен табор неће,... Она, која ]е до јуче била на врховима земаљске власти оглашује да земља срља у пропаст без ње, да су сви други издајници Отаџбине из реда; да су противници њени продане душе који за лепту нуде сваку и најпрљавију услугу данашњој влади.... И каквог ти ту нема гада и надражаја од кога мора да ускипи душа и срце у човеку, који малоумно верује. А на то она — опознција и рачуна : Заведи, па ради шта хоћеш ! Друга види обичан мир, ред и рад, за којим једино и тежи, и увређена добацује првој ; да је сва њена дрека, дрека обичне свиње која је пошла у туђу њиву, па се међу прошце заглавила; да су њене сузе за Отаџбином крокодилске, прљава и себична тежња за повраћајем изгубљене власти, које кад се дочепају Отаџбина им је девета рупа на свирали : а масне плате и куповина имања и ћошкова главни циљ!.. И како је човек увек склон да пре очекује зло него добро; да се од зла боји ; прва је успела да убризга у крв где је год стигла и могла страх за Ототх^шгом, бгпрцРћкО, ТТРТЗ^ј^ХТТГу, мржњу противу оних који управљају Отаџбином. Ко год чита наше опозиционе новине, не може у ово ни секунде сумњати. Тако рећи још јуче један је лист ове багре тражио манифестацију својих присталица. Чак се бацио блатом на народ да је труо и гнио што не помаже опозицију протестом!.. •* * * Оваке прилике таман су!... Растурени зборови претворише се у руљу увек склону да сама себи даде задовољења... И неке редакције бише опустошене!... А кад је власт стигла и

подлидтАК

5@дно Дророчакство (историски роман из српеке прошлости) књига II. (68) !9. Народ и чиж )вннцн. ПрошЛост се предаје забораву, и само се сад тражи од свију чиновника државних, да будним оком пазе на интересе државне, да слушају своје претпостављене власти и да не раде ништа што би се косило с новим поретком и новим Господарем земаљским. Ова пова мудра и умерена наредба била јепогекла из г.т:.Илије Гира:::25!ина, а у сагласносхп с разборитијим цима либсрали она је много помогла те се протеривање кња-

на њу полетеше каменице као град!... Главе се окрвавише, и када не помогоше ни молбе ни савети, онда тек, у одбрани себе и туђе својине ; пуче пушка. Дакле : У овој трагедији редитељи су опозициони листови; а глумци они који су дигли и бацили камен на туђу својину; и први каменом својим пролили крв заштитника закона земаљских. — Тако је у истини и никако друкчије. — Изволите се пред истином поклонити и умукнути !... Неприотраони посматрач.

КЛОФАЧ о БАЛКАНСКИМ ПРИЛИКАМА Како из Прага јављају, чешки радикални посланикна бечкомцаревинском већу, Клофач, који је ту скоро путовао по Баклану, држао је 31. пр. м. у прашком Народном Дому јавно предавање о ресултату својега путовања. Предавању је присуствовало око 4000 душа, међу којима је много Срба и Бугара. Клофач је неповољно критиковао аустро угарску политику наБалкану. Аустро-Угарскаигра с балканским народима употребљујући једне против других, па су ј ој на граници потребни немири, које приређује чак и у Старој Србији, те да тиме добнје повод за продирање ^жроз новопазарски санџак за Митровицу, а тиме пре или после и за Солун. Преко својих католичких Арбанаса и шгаћених бегова у Старој Србији, АустроУгарска је једини узрок покољу на Косову. Оваким радом својим Аустро^ Угарска хоће да се курталише Словена, а пре свега Срба. Срби су већ и сада у највећем узбуђењу и готови за борбу против Турске. Аустро-Угарска хоће Србију и Бугарску да подбоде на рат, те да се ове земље финансиски рујинишу и да их употреби за планове Аустро Угарске. То знају Србија и Бугар 1 ска. за Карађорђевића могло извршити мирно и без великих потреса и жртава, које би у другим приликама биле неминовне. Али овде чиновници су видели да њих и њима. стечена права нико не дира, и онда су својски припремили ново стање и пазили да се нигде не стварају смутње и нереди. Апи то је било у почетку. Доцније, поједини простији Обреновићевци из народа већ су почелизапиткивати: „штосе још трпе у служби ове старе Карађорђуше, кад је сад опет књаз Милош господар у земљи?!«.. Ме^у истакнутим приврженицима Обреновића, било их је г:~дссга л,уд т д из наоода, ксјх су страдали исд арошлом владавинем Карађерђевића, па су сад хтели да се за та своја страдања освете и наплате. У почетку они

Прави је убилац руског консула Шчербине Аустро-Угарска, која на Балкану стоји у служби немачког продирања на Исток и у служби језуитизма. Од једног дела Маћедоније хтела би да начини нову Босну и Херцеговину. Аустро-Угарска, која на своме дому уништава Словене, са својом пруском и антисловенском политиком на Балкану не може ништа да створи. Њему — Клофачу — само је интри гама Калајевим онемогућен пут у Скопље и Митровицу. У Маћедонији је револуција припремљена. Од времена италијанских карбонара није било такве револуционарне пропаганде, као сад у Маћедонији. Турска је сасвим немоћна. Реформе у Маћедонији не треба да контролише ни једна заинтересована сила, но Француска. Само би се на тај начин спречило проливање крви. Ово Клофачевопредавањепримљено је^с бурним одушевљењем. На завршетку се имала усвојити резолуција којом се Аустро-Угарска преставља као непријатељ Србије и Бугарске, и даље се Словени, Срби и Бугари, који су у Аустро-Угарској јако притиснути, опомињу да се чувају интрига Аустро - Угарске. Владин је заступник протестовао против ове резолуције, због чега је се морало обуставити гласање.

Из народа Помен Шчербнии. Срби из Старе Србије и Маћедоније, који живе у Неготику, давали су јутрос у 10 часова у неготинској Саборној цркви помен Глигорију Стефановићу Шчербини, погинулом руском консулу у Митровици. Помену је присуствовало многобројно грађанство свију редова. ТЕЛЕГРАМИ (2. Април) Маћедонско питаше Цариград. Према наредби своје владе, српски је посланик Гру.јић учи су опрезно ћутали, док нротивник није бић потпуно сломијен. Али, када је партија Карађорђевића већ сасвим била разбијена, а нова снага повраћене династије Обреновића сваким даном све се јаче осећала, тада су и захтеви ових Обреновићеваца почели бивати све одсуднији и све одређенији. Најпосле цео тај покрет обележио се јасно у овом захтеву: Да из службе државне буду уклоњени сви они чиновници, који су одано служили Карађорђевићуи гонилп Обреновићевце. Пријдтеллт стсрога к&сба Милоша говорили су јавно да они не разуму кг:-:с би то кнез Милош мсга задржати у служби оне исте судије, оне исте начелнике и капетане, оне исте советнике и попечитеље, који су до јуче били покорне слуге прог-

нио јуче на Порти прзстав ке због претећег држања Албанеза. Цариград. Према пришелфм извештајима, од 19. пр. м. после' напада на Митровицу, у свима мест 'ма санџака призренског, пећског и и иштннског објављена је царска 1 чада, у којој се вели да је реформе султан издао за добро државе и народа и да се заповестима султана-калифе сваки мора безусловно покоравати. У том смислу држи проповеди и улемска комисија, која се још бави у Пећи и која ће у скоро посетити и остала главна места. Инспектор магацина за оружје и муницију у области трећег корпуса, ђенералмајор Рефик паша, приспео је, ради инспекдије, у вилајет скопски и сад]се бави у Призрену. Келн. „Келнским Новинама" јављају из Цариграда: Овде се ни мало не одобрава мисао да енглески официри воде "надзор над понашањем турских трупа према становништву у Маћедонији, Старој Србији и Ал банији. На против искрсла је мисао да се у покрајине пошљу војни аташеји акредиетовани у Цариград. Циљ је за сада нејасан. Ствар још није службено саопштена Порти. Келн. „Келнским Новинама« јављају из Цариграда како се тамо проносе гласови о некаквој вартоломејској ноћи, која ће у скоро снаћи Бугаре у Цариграду. Касарне и друге јавне зграде чувају се најстроже. Цариград. Досадањи мутесариф и војни командант дебарског санџака (битољски вилајет) опетје премештен у Елбасан, а на његово је место постављен млади и окретни местни командант битољотси мајор Х-асан беј. Ову меру ематрају као врло мудру. Дебралије непрестано позивају да се придруже опозиционом покрету, јер Арбанаси полажу на њих велику вредност. По најновијим вестима сад се у Дебру баве изасланици призренски, пећски и ђаковички. До сада су се прваци држали резервисано према овим изасланицима, али се ипак може очекивати да ће се сазвати скуп првака да се договоре о овим предлозима Цариград. У Једрену, у Мустафа паши и аколини ухапшени су Бугари, који су оптужени да су саучесници или знали за атентат на железнички мост код Мустафа паше и на државни депо петролеума у Кинеклију (пред. натоме књазу Карађорђевићу. Ти људи никад не могу бити поуздани службеници ни кнезу Милошу, ни његовом сину, кнезу Мијајлу. Они су се сад притајиди и ућутали, јер немају куд и још су препаднути од првога страха. Али доцније, мало по мало оии ће се ослободити и отпочеће своје интриге против вдадаоца. С тога њих сзс греба из државне службе истерати и огузети им да немају никакву власт у рукама. Једино на тај начин они могу бити приморани да мирају и да не стварају забуну у земљи. Тако су /мислшш па тако су и гсссрлли многи Обреновићевци. Ова тежња посто1ала јс у грађанству. пи се брзо јавила и у Скупштини. (Наставиће се.)