Мале новине

ге вебугурске вемље, вемље Албаније и Ст. Србије, али ја сам то чинио за то, јер сам знао да ћу морати нросто тргопати са Јевроном иа и са Турском, па у томе ценкању ја сам и намеран био одакати њима оно шго је туђе и, таким начнном, лакше задржатп за Бугаре ојто је љихово... 0 Вугарима нико на ваиаду није знао; енглески представници говорили су ми да сам их ја изабрао. — (Овеје речи буквално кавао гроф прошле 1902 г., 19. фебр., кад је бугарска омладина у Пегрограду нрославила дан ослобо1;ења Вугарске, иди још лепше рећи дан закључења С. Стефанског уговора). Даље, ја ћу изложити план и побуде, којима сам се руководио. На нрвом месту, нама ни једне педи земл>е није било нотребно отети од Турске. Ми к томе нисмо тежили, п сав наш интерес на Балкану закључава се у заливима Босфорском и Дар данелском и у излазу на Средоземно море. Према томе Султан је просто наш вратар, у ког се надазе кључеви од руско куће. Друго, ми Руси морамо имати јаку силиу и верну нам дрмсаву на Балкану, која би служила бедемом иротиву Аустрије и њених тежња на Балкан и Егејско море. Ово захтевају наши битни интереси, тим пре, што ми но можемо вазда држати тамо свој} 7 стражу, бити вечно на опрезу. Таква држава морала је бити Бугарока. Треће, и наши чието црквени верски интереси захтевали су ослободити Вугарску од грчког уплива и створити је што моћнију. Четврто, Маћедонију сам морао урачунати као део Бугарске за то, што су у љој ј / 2 целог становништва чисто бугарског проиехођења (!?), а остало У 3 свију других народности. ]Пето, цар је казао, да сви Бугари, где год их има буду слободни и ја сам се старао да испуним жељу свога цара. (Ваљда је цар желео видети слободне и Србе, а не само једне Бугаре?) Ево ово су били мотиви и побуде, продужио је гроф, да ја створим велику Бугарску и ја сам је створио на С.Стефанском уговору. Али на велику моју жалост, цео мој пдаи, све моје идеје, као гром разбио је берлински конгрес. Ја сам тежио да изравнам (лепо је то изравњење бидо!) интереее српске и бугарске; да мирнпм путем разграничим њихово земљиште, али Аусгрија нарочито одузе Врањски и Пиротски округ од Бугарске и даде их Србији, таким начином посеја међу њих семе раздора и крваве братске борбе. Берлински конгрес је био закључен 13. јула 1878. год. и после неголико дана цар ме је примно у аудијенцију. Он ми је пуним очима суза казао: „Шта учшшше то самном у Берлину? Зар је савршено поништен С.-Стефапски уговор ?.... Мене је гроф НХувалов једнако плашио и уверавао да ће Кнглеска објавити нам рат"..., Гроф је уверавао цара, да Енглеска у то време није била спремна за рат и да се према томе ае ни бојати није требадо. Даље је представио цару пространи извештај о изменама С.-Стефанског уговора, које су учивене па Берлинском конгресу. Осим тога, гроф је говорио о тешком економеком и политичком положају 1Дрне Горе, о патњама и мучеништву Босне и Херцеговине под аустрпјском владом; напоменуо је, као крозазубе о техпком иодожају Кра-

љевине Србије и напослетку, о страдањима Хришћапа у Старој Србији и Маћедонијн. Свој говор је гроф завршио са сажаљењем, што сс нису исиуниле његове жеље, које је оп у С.Стефану исказао, изразившп надежду, да свакојако његови трудови неће пронасти, јер је он сгворио за Вух -арску идеал и тај идеал ће се, пре или посде испунити, За тим је казао неколпке о успоменама, које је он изпео из Бугарске прошле годпне, за време шипчанских евечаностп и завргаио је са жел>ом, да моћна Русија и даље одржава братске везе са својом једнокрвном браћом на Бадкапу. Такве су биле прилике, равно пре 25 година, у којима се решавала судбина српскога народа. Он се налазио међу две ватре; с јодне стране коварна п лакома Аустрпја, а с друге гроф Игњатијев с његовим бугарофилсшм захтевима, тако да је он био „сиромак тужан без нигде ннкога" ког ни само небо није иримидо ни нлача ии молитве." Говор грофа Игњатпјева је јасан, његово жеље, тежње и мисли п сувнше су прозрачне; љих нпје потребе коментарисати. Он је хтео да Бугарска буде велика и моћна и усрдпо се старао да је осважи и рашири на рачун српских земаља. Уз то је, ваљда, мисдио и надао се : пошто створим Бугарску овако моћну и велику, може ее докотурати да ја будем и њен губернатор, носле књаз... па зашто не и што више од књаза?. ... Појмљиво јо, што је гроф под упливом таквпх илузија са мирном савешћу могао про-; диктовати С.-Стефански уговор, предати га у амапет Бугарској н распалити шовинисгачке тежње њених синова, ироснувших се од дугог, петовековног, лотаргичког сна, Дакле Свето - СтоФански уговор је створио лично троф Игњатијев, он је то потврдио п иисменим фактама, који су се код њега из тога времена оачувадп, а такође и својим публичним прнзнањем. Остада званична Русија, у овом писму, готово је играла пасивну удогу, не гледајући на то, што је руски народ проливао крв својих синова за све хришћане у онште и што је он искрено жедио, да сви они буду слободни и срећни. Ади гроф Игњатијев тако није хтео. Он је у овом случају у С.-Стефану преобратио јуначки српски народ у раслабљеног п несретњег јеванђелског Лазара, и оног богаташа је он сам пз сзбе представљао, који је са своје богате трпезе бацао мрвице, по сто пути српском крвл,у окупане, да њима задржи његову мучеиичку душу, да не изађе из његовог тела, грофовљевим рукама разрушеиог. Јан. Спасојевиб.

сдоесице Херцег Колибри У Будимпешти се показује мален један патуљак, за кога се слободно може рећи, да јенајмањи човек на свету. Јер мали има већ двадесетпет година, висок је укупно 58 сантиметара и тежакје свега три и по килограма. Узеоје титулу: херцег Колибри; родио се у Финској, здрав је, и од узрастних је родитеља. Мали патуљак говори четир језика; еде као обични људи, пије и пупш. Чудноват оптуженик. У Триру се на суду недавно десио чудноват случај: оптужени је молио даму одмере

што већу казну. То је пастир Хосман из Оберкирна, који је издржао три године затвора за паљевину, па је садпозват да одговара што је том приликом некога ранио. Он је држао дуг говор, у ком је рекао како у детињству није добио никакво васпи тање па је завршио овако: „Признајем еве за шта ме оптужују и веома се радујем што сам у затвору, јер су ме ту научили реду, приљежању и дали ми неко образовање. У затвору су ми давали и довољно хлеба, а кад би ме сад пустили у слободу не бих знао куда ћу. Примам сваку казну с благодарношћу и што она буде строжа, тим боље. Само молим за опроштај оне које сам ма у чем оштетио." Кад мујесуд изре као пресуду да је осуђен на четири месеца затвора, Хосман је искрено благодарио судијама. Глумвда-мушкарац. У Енглеској и америчким сједињеним државама вео ма је раширен обичај, да улогу првих љубавника играју женске. Али покушај да мушкарци замене глумице на позорници сасвим је нова ствар, која се почиње одомаћивати у сједињеним државама, ма да су ти покушаји у већини случајева били неуспешни. Црте лица, глас, иокрети, ход, често одају мушкарца, До сада је само један млади глумац - амтер, Бостонац Елтингер, успео да превари најискусније позоришне критичаре, Мистер Елтингер познат је као „млада лепа девојкв" и само ако се појави на каквој позорници, о.чмах сутра дан добија масу љубавних изјава и нуђење руке и срца. Он заробљава сва срца својим женским лицем; сви његови покрети и глас испуњени су женском мекотом и грацијом. Уме дивно да се одева а његова црна коса или плаве коврџе очармју свакога. Гледаоци никад и не помисле да је лепа и чаробна глумица мушкарац. Мистер Елтингер је прост аматер и почео је своју каријеру као певачица у хору. Излазио је у „Три мушкетара"; улога му није била велика, али је морао много играти, а сви су му покрети веома грациозни и одају добру школу. Чудновата пресуда. У Енглеској постоји чудан закон : ако се два лица споразуму да заједнички изврше самоубиство, па једно од њих умре а друго остане у животу, онда се ово друго осуђује нк смртну казну. Сву суровост тога закона осетио је на себи ту скоро 59-гоцишњи лондонски радник Џозеф Ебот. Он је већ неколико месеци био без рада. Жена његова, шваља рубље, у последње је време такође мало зарађивала. И у очајању ови се супружници реше да сврше са животом. Ебот купи у апотеци отрова и у вече га обоје испију. Обоје су били пренети у болницу, где је жена умрла а муж био спасен. После оздрављења Ебот је стављен под поротни суд. Он \е просто и јасно испричао ствар, за шта су га поротници прогласили за крива и суд га је осудио на смрт. Поротници су послали краљу молбу за помиловање.

Нове књиге и листови (Г. г. писци и издавачи, који желе да им дела прикажемо у нашем листу, треба да пошљу уредништву бар по један примерак а по могућству и два, и дело ће им увек бити приказано). Бранково коло, у свом 13. броју, продужило је раније започете прилошке, а од нових донело је: „Тајна", песма Милете Јакшића; „Из пјесама ашиклија" две месме од Османа М. Ђикића; „Мука Марка Петрова" од Влад. Ћоровића, и „Госпођа Јованка" од Карла Евалда. И у овом броју има књижевних, друштвених, просветних, позоришних и уметничких бележака. Упут за изналажење и исправљање грешака по пореским рачунима и Упут за склоп општинских и црквених рачуна, Књига I. Саставио на основу упута, правила и расписа Љубомир Пантелић рачуноиспитач Главне Контроле. Шабац, 1903. Акционарска штампарија. Цена 1. дин. ДомаБе васпитавз. Педагошка писма једној матери од Е. Беме-а. За српске матере приредио д-р Стев. М. 0кановић, професор В. Ж, Школе Краљице Драге. Ново, укупно издање. Издање књижаре В. Валожића. Београд. Штаммано у штампарији Краљевине Србије 1903. Цена 2'50 дин. Учител.. педагошко -књижевни лист, орган учитељског удружењи, свеска за април.

РЕПЕРТОАР Срп. Краљ. Народ. Позоришта V V у"V v V у Ј У v" V v" V ЛУУ у"\- у ј т У ? v Недеља 6. априла: Дневна представа Потера, комад из српског народног живота, у 5 чинова (осам слика), с певањем, написали Јанко Веселиновић и Илија СтаноЈевић. Музика од Јенка. — Вечерња престава: Корневиљска зчона, романтично-комична оперета у 3 чина (четири слике), написао Клервил Габе, превео Г. Ј. Одавић. Музика од Гоберта Планкета. Понедељак 7. априла : Дневна престава : Тодор од Спгалаба, трагедија у пет чинова, написао Милош Цветић. — Вечерња представа: Кућна капица Доктора Фауста, шаљива чаробна игра у 3 чина с певањем, написао Фридрих Хоп, превео Адам Мандровић. Музика од Јенка. Уторак 8. априла: Дневна престава Пут око земље, позоришна игра у пет чинова с предигром (дванаест слика), написали А. Д.' Енери и Жил Верн, превео с француског Д. Л. Ђокић. Музика од Супеа. — Вечерња представа: Гејша (историја, једне јапанске чајџииице), оперета у 3 чина, од Овена Хама, музика од Џона Сидни, превео Драгомир Брзак. Чегвртак 10. априла : Кин , пазоришна игра у 5 чинова, написао Александар Дима, с француског превео К. Н. Христић. Субота 12. априла: Драгана, комад у 4 чина, од Евжена Брије -а, превео с француског Н. Ж. (Први пут). Недеља 13. априла: Дневна представа : Протекција, комедија у 5 чинова, написао Бранислав Ђ. Нушић, — Вечерња представа: Драгана.