Мале новине
Тедефои Пере Тодоровића 136
БЕОГРАД, ПЕТАК 11. АПРИЛА 1903. ГОД.
Тедафон уррдшшува 226
ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ; Годана| 6 мес. I з мес. >8 дин.ј 9 дин. | 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЈБЕ : Година! 6 мес. јз мес. 40 дин.ј 20 дин. ј 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. I 3 мес. 30 кр. | 15 кр. | 7-50
ОР »ОЈ 3 П'А1- :Ј8 А
ЦКНА ОГЛАСИМА ИРВА СТРАНА Петит ред 20 и. д. ЧЕТВРТА СТРАНА ГХеткт ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ Пв ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА г д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.
БР0Ј 97
КШНЕ 20Т1Ш6
Директор и власнпк Н Е Р А Т 0 Д 0 Р 0 В
II
1Е РЕТ1Т Ј0УКМА1
РОД. XVIII
I КУЂА ВЛ ПР0ДЛЈ7 I ^ . ф у највећој близини Кнез Михаилове у- # ЛИЦе, са свима могућим удобноетима и # ш великом баштом, продаје ее по повољним *§|1 уеловима. т Упитати уредништво овога листа. Ц
1" Наш добри отац, односно свекар, таст н деда Коста Н. X. Селакови!« чиновник У пензији после кратког боловања преминуо је јуче у 2 часа по подне у 70. години свога живота. Погреб ће бити данас 11. о м. у 3 и по часа по подне. Стан: Босанска улица бр. 53. Опело у 4 часа по подне у Саборној цркви. Београд, 11. априла 1903. год. Ожалошћени: Синови : Цветко, Никола и Станојло; К ћери : Милојка, Даница, Ружица и Јелена; С наје : Зорка Настасија и Јелена; З етови : Јован В. Павловић, чин. управе фондова, Миливоје Стојановић, пешад. капетан I кл., Бо жидар Тројановић, судски писар ; Унуци: Миодраг, Стратимир, Коста, Катица и Милица. 138
мтттжттж
извијање: Бајаги некоме могу бити мил ји глупани и блесани од паметних и разборитих људи и драже слаботиње од јунака и карактера ?!.. Човеку је пријатно кад наиђе чак и на паметна пса, а камо ли на паметна човека и пријатеља, нарочито кад је то човек с којим треба изводити тешке државне послове и бивати у свакидашњем односу н саобраћају. Ко ту не би волео интелигенцију, виспреност духа и лепу отвореност карактера, где човек увек зна да с човеком и карактером има посла, и да се с поуздањем може ослонити на своје најближе сатруднике ! Али где су такви умови и ка
што му треба, а после се напући и изиграва улогу некаквих челичних карактера и великих трибуна народних?! Наравно, ово је пример и питање у опште. Специјално пак за газда Ристу, он ће јамачно тврдиги да је и пре и после радио по „чистом убеђењу своме.-' И ми му то жестоко верујемо. Само нам је као нешто мало загонетно, од куда то, да је ово „чисто уверење" газда Ристино сасвим друкчије кад треба тражити зајмове и повластице, а сасвим друкчије кад се ти зајмови и повластице једном већ добију. Ето ту маленкост требало би газда Риста некако да објасни.
рактери ? Јесте ли то били ви, Или Д а узмемо за пример г. господо, што сте данас искуп- Мишу Вујића. Добри, јадни, љени око „Одјека« и »Уставне Цр™ и иебели г. Мишо, како Србије" ? Јесте ли то били ви, си отмен и узвишен положај г г Ммно Вујићу, Перо Вели има0 > как0 си незнано и неслумировићу, Ристо Поповићу, или ћ еч° °Д једном, повољним стиможда ви, г. Ђоко Симићу? иа Јем прилика, истакнут за вођу Хоћете ли да поменемо само радикалног, и како си ту велику неколике примере да метнемо тековину, која ти је пала као пред вас само једно малено о- оно Јудејцима мана с неба, тако гледалце да видите какви сте у брзо и тако потпуно изиграо,
истини ?. Ево да узмемо првога с ре-
упропастио и коначно сатарио! Жив ти Господ, Мишо, сећаш
ИСЦЕЂЕНИ ЛИМУНОВИ Кад није помогло ништа друго, онда је измишљена прича о „исцеђеним лимуновима - '. Бајаги има некога у овој земљи, који не трпи поред себе људе од угледа и значаја, те с планом ради да све омаловажи, понизи, изигра и проигра, да од угледних полигичара направи „исцеђене лимунове" политичке, који после тога брзо доспевају на политичко буњишге! Тако су бајаги трошени и истрошени многи наши политички људи. Таква је судбина поглавито била иамењена радикалима. То се у последње доба бајаги покушало , али радикалне ђиде провиделе све то, па се не дају изиграти и „исце-
да, како нам дође под руку; да ли се, какви су били твоји поузмемо г. Ристу Поповића, пер- гледи и суђења, твоје оцене и јаницу радикалну, човека, који карактеристике које си давао о од самога постанка радикалне Пашићу и његовој најближој странке стоји у првом реду ње- дружини, о Љуби Живковићу ном и важи као један од нај- и ономе шламу, што се око њега чистијих карактера радикалних. нахватао? Ниси ли се ти сам
Да ево да узмемо
р
исту љуто и горко жалио, како ]е
дити". За то су се у последње ^ доба опет и измирили с Љубом јЖивковићем. Пашићем и оста: лима, иа се ои ч т сви скрдили и сабили у један општи обор; радикални. | Каква глупа измишљотииа! Какав слепачки изговор и правјдање својих рођених будалаш|тина ! Каква бестидна клевета и I подметање ! Каква блесава, пра. ва циганска теорија о „исцеђеним лимуновима" политичким! | У нашем вишем друштву не ^трпе људе јаче памети и чврш ! ћа карактера! — кукају они, I који су јуче били на висини, па се одозго стрмоглавили. Ба' јаги они су озго слетели главачке с тога, што су имали су:више пуну главу; били људи ;одвећ мудри и паметни, а горе : велику памет не бегенишу! ! Какво лудачко мудровање и
неке крупне и важне повластице, а како се држи, шга говори
Поиовића и да га упитамо са-1Пашић ненаситљив грамжљивац м0 ово 33 власт и гшложаје, како ти из Да ли се газда Риста се-|просте зависти гтдмеће ногу у ћа шта је говорио, шта је о-1 Скупштини и ради свима сресбећавао и како се држао ( твима да те обори, не мерећи баш некако у оно доба, кад мујкакав ће удар тиме нанети самој је требало да узме из Класне; странци и најбољим начелима Лутрије оних 100 хиљада ди -'радикалним? Па бар да то ради нара и да добије још н друге јавно, поштено, отворено, већ је, као сваки интригант и подмуклица, изабрао каљаве и мрачне и шта ради сада, кад је већ згр - ј путеве клеветања и мучких нануо у своје дубоке џепове оно : падаја иза бусије ! шго му је требало ? Ето тако си се ти сам жаДа ли има какве разлике из- лио стотину пута А шта си тек међу онога ондашњег и овога говорио о бандоглавом Љуби садашњег држања газда Ристи- Живковићу и његовим башибоног? И ако је има, од куда та зуцима ? ! У твојим очима за разлика долази и где јој је право време твога министровања, то је врело ? била просто једна гомилица о И кад такога човека после пасиих политичких манијака и свега тога презру и ногом од- смушеника. Ти су људи просто гурну, да ли ће то онда бити заражени политичким беснилом због велике памети и пречврста ј и нашли су се као п ручени да карактера његова, или, баш са-^послуже најцрњим смеровима освим обратно, због његове гну-;паких туђинаца и душмана српсне бескарактерности и одврат-; ских. Оии, слепци, можда у ту ног подличења, које ченгија, у-јулогу улазе и бесвесно, али довија се и лаже док не измами вољно то, они је одигравају из-