Мале новине

врсно и отаџбини наносе неизмерне штете. Најцрње је што су отворено запливали у каљаве воде нелојалности, што ће неминовно бацити ружну и опасну сенку на многе радикале, а то је јтежак грех пред странком, који се никад опростити не може. Да, г. Мишо Вујићу, ово је било ваше мишљење и уверење о тим људима, докле год сте били на власти. И ви сте то говорили јавно и отворено, пред свима који су желели да чују ваш суд о томе. И све то било је колико јуче ! А данас ? Данас сте и ви сами, црни и небели Мишо отрчали у редове тих истих грешника, и једном руком загрлили Пашића а другом Љубу Живковића — дакле оне исте људе, које сте јуче анатемисали. И да сте бар то учинили сами, ј У „ Учитељском Весншу па како вам Бог да! Али ви сте ј педагошком књижевном часонашли за паметно да за собом .пису српских учитеља у Србији, у тај амбис повучете и све оне, 'потакао је г. Милорад М Пекоји су вам с поверењем као; тровић питање о оснивању сеовођи странкином руку пружили ! ских шижарница. истичући, каи за вама с поуздањем пошли,: ко би оне много помогле, да се у тврдој нади и вери да их не Јрашири писменост у народу и ћете одвести у провалију и сра-; да народ заволи књигу и чита-

разговоре« нећете ви више дочекати, па ма постали већи слободњак и демократа чак и од самога — Панте Туцаковића! И ова поворка политичких спарушака прича још о некаквим политичким ,,исцеђеним лимуновима!" Јест, има збиља исцеђених и на буњиште бачених лимунова политичких, али су они тамо доспели услед своје рођене лудости, а не по туђем плану и намери. \ Сеоеке књижнице Под овим насловом'изнео је г. Милан Поповић из Н. Сада у „Бранковом Колу," чланак, који заслужује пажњу а у ком се вели:

различите начине: приликом народних и црквених празника и слава (зборова), преко земљорадничких задруга, о родитељским вечерима и тако даље, а особито на нарочитим састанцима за давање књига. Књиге ове не би смеле бити скупље

прећи и у навику, и тако ће се то све даље ширити у меету, прећи, што се каже у моду. Дабогме, да ће свештеник и учитељ такође учинити своје, да то све још боље покрену напред. Књиге би морала куповати свака црквена општина за себе, од I дин. а претплатна цена за ј па би их давала људима на чилистове од 2 дин., дакле дасве;тање испочетка без икакве набуде што јевтиније. !граде, а временом уз малу наЕто, то су главни потези, које ! граду, одакле би се даље купо је изнео г. Петровић у том.вале нове књиге. свом чланку. ј Изнесосмо све ово пред наш Код нас ]е такође покренуто С вет, па да и други рекну коју

моту.

^ње. У том свом чланку изнео

А ви сте баш то|учинили. Јер је у главном како би у Србији ако на свету има превртљиво-: требале да су уређене те сеости и бескарактерности, ви сте ске књижарнице. Тако би све јој овде уздигли прави споменик. те сеоске књижарнице стојале И кад су вас услед свега тога П °Д надзором министарства про-

одгурнули и преко вас крст ударили, је ли то онда због сувишне мудрости и карактерности ваше, или, баш обратно, због велике оскудице тих врлина? И најзад ви, г. Ђоко Симићу, шта да рекнемо још и о вама?! Сећате ли се оне историске ноћи и оних значајних тренутака, кад вас је блаженоугшкојени Краљ Милан узимао под руку и од водио вас у побочну одају на кратак »поверљиви разговор«? Како сте се после отуд враћали с ведрим и веселим лицем! Какви сте били онда, а какви сте сад? Или, још боље, какви ли бисте тек били, кад би нешто и сад следовао какав „поверљиви разговор у побочној одаји? Али беше му работа, г. Ђоко Симићу!.... Такве »поверљиве

свете и црквених послова и цен тралне српске књижарнице у Београду. Министарство про свете или српска централна књи жарнИца издавала би популарна дела и листове за народ које би

слично питање у Матици, а покренуо га проф, Тихомир 0стојић, наиме, како би се развила у народу воља за читање и књигу, па да се тако што више шири добра и корисна књига у народу, па је о том у овом листу штампана и у књижницу одштампана Конференцијау Матици Српској о „Књигама за народ, и где су изнесена разли чита мишљења и искуства у том погледу — у конференцији, која је одржана у Новом Саду 11.124. септембра 1902. По нашем мишљењу за наше прилике довољне би биле за сад сеоске књижнице. Саданастаје питање, где би се држале најзгодније те књиге, да ли у шко лама или где другде. Како има код нас и комуналних и вероисповедних школа, не би се то дало свудаподједнако спровести. Још као да би најзгодније било, да то преузму у своје руке наше црквене општине, а, можда, и наше земљорадничке задруге, но како још за сад нема у сваком месту земљорадничких задруга,

о овој заиста важноЈ ствари, која се тиче и народне просвете и напретка саме књижевности и саме књижарске трговине. Ове сеоске књижнице такође су нека врста огњишта за спровађање даље организације народне, која је баш нама Србима тако потребна, јер што се боље и у више праваца организујемо, тим се више зближујемо, разумемо, и напослетку ћемо уви дети, како треба да смо свагда и у свакој прилици везани један за другога и да према томе удешавамо сав свој приватни и ја вни рад. Главно је да се што почне у том погледу, а онда ће се све некако само од себе казивати како треба и што треба, као и код свих осталих послова.

Из народа Грозно убиство. „Нишки Заставник« јавља: Другог дана Ускрса ако 8 сах. пре подне достављено је начелству, да се у нужнику Јевтими-

пре^тога морала прегледати и; Д р ЖИМО да б и> Д акле биленај-^ одоорити стручна комисија. Ове ј ЗГ о Д није у овај мах црквене оп- је, удове Петра Симића са сганом у улици Обилићев Венац бр. 44, налази

сеоске књижарнице биле би у ј Ш тине, као што напред иставези са сваком сеоском школом, 1 КО смо.

јједан човечији леш. Овај је леш твг

а књижарницом би управљао ме -ј о овом би се дало још раз- 1 јутра у нужнику видео син Јевтими-

јин, кад му јс случајно пао каиш у

сни школски управитељ са све-: мишљати и расправљати. штеником, који би се такођеј Утицај оваких сеоских књиж- ј нужник. По овој достави начелство бринуо и о растуривању књига ница , у којима би било згодних ј е предузело одмах истрагу, учинило и листова међу народом. Као ПОП у Ла р Н их књига, био би тај увиђај на лицу места, леш из нужнаграду за то добијао би 200/0 да 5 И С вет заиста заволео књигу : ника извадило и пренело у гробљанод целокупне суме, која се обр- и ЧИТ ање. Када се у селу зна,; ску капелу ради секције, која је изне преко године. : да на ј е дном месту, рецимо код вршена по подне истог дана и нађено, Централна књижарница слана председника црквене општине, да је убијени младић од својих 18.' би свакој књижарници од сваког има књига за читање, то ће многи год. и да је убијентупим оруђем таиздања одређен број иримерака испочетка долазити тамо из љу- ком снагом, да је сва лобања прсла према месним приликама. Књиге бопитства, разгледати књиге, у- и усљед тога смрт наступила. Тога и листове растурале би се на зети коју и да читају, па ће истог дана енергичном истрагом на-

ПОДЛИСТАК

3-едко ЈСророчанетво (историски роман из српске прошлости) књига II. (73) 19. Народ и чиновници. Но нису само страни представници били противни овоме решењу скупштинским, којим се потиру стечена права чиновничка. Томе решењу био је исто тако противан чак и сам намесник кнежев — г. Стевча Михајловић. И он то своје расположење није ни мало крио, већ је свуда, јавно и отЕорено о томе говорио. То показује како је кнежев заступник био човек искрена и отворена карактера, који своја убеђења јавно истиче.

Све то дало је повода да кнезу Милошу оде жалба против Стевче. Кнез Милош био је тада већ приспео у Алексинац, а ту ца сусрет изашао му је био и кнез Михаило, у пратњи многобројног народа,. Међутим, док је у Алексинцу трајало највеће весеље, а два Српска књаза, сретни и расположени, уживали међународом својим, из Београда стигоше кнезу Милошу жалбе против књажевскога намесника. То је била телеграфска жачба Милована Јанковића, који се као секретар скупштински жалио на поступке књажевскога заступника. Жалба је била упућена на Јову Илића, а у њој се Милован тужио како Стевча прави сметње Скупштини, јер неће да извршује њена

решења. Милован је молио Јову Илића да све то објасни кнезу Милошу и да га побуди, да Он Стевчи преиоручи, да не омета Скупштину у њеном пословању. И доиста, 20. Јануара стиже у Београд телеграфским путем одговор Јована Илића, на жалбу Јанковићеву. Тај одговор написан по заповести кнеза Милоша, а гласио је овако: „Пресветли књаз заповеда да се саветници Алекса Јанковић и Стеван Марковић, ако још до сад нису отпуштени, одмах отпусте из службе државне. »Уз то књаз Вам строго заповеда, да у свима таквим при ликама не спречавате оно што скупштина решава. Ако ко тражи извиђај комисије, томе се оставља широко поље за то.

Ако ли пак когод у Скупштини ради на супрот народним жељама, тога Скупштина може слободно одмах истерати из своје средине«. За овом првом стигла је ускоро и друга деиеша кнеза Милоша, у истом смислу и правцу, у њој је заповеђено, да се Вучнћ одмах отпусти из службе државне, ако то није још раније учињено. Што се његове пеизије тиче о томе ће бити говора доцније. (Наставиће св.)