Мале новине

челстве је сазнало да је извршилац овога дела Мика Тасин ,Каљевски°, ужар из Лесковца, и одмах се сазнало, да је овај убиство извршио 2-ог ов. мес. преко ноћ у дућану, у коме је са убијеним ортачки радио неквлико дана пиљарску радњу, па га по извршеном убијству бацио у нужник. Усљед овога одмах се такође истрагом сазнало, да је убица Мијаило прикривао овај траг два дана, па затим у суботу у јутру 5. овог мес. отпутовао возом у Лесковац својој кући, под именом Милан ЈовановиК Усљед овога начелство је одмах телеграфским путем наредило начелству ср. лесковачког, да Мијаила пронађе и гтод стражом спроведе, Трећег дана ускрса Мијаило је ухваћен на спавању код своје куће и спроведен начелству. Овај Мијаило на саслушању изјавио је: да се зове Мијаило Тасић „Каљевски" родом из Лесковца; да је са убијеним, који се зове Драгутин, син неког Стевана званог „Кривог брашнара" из Лесковца, допутовао у Ниш, 24. пр. мес из Смедерева, да овде отворе пиљарску радњу ортачки. Овде су у Нишу 26. истог мес. узели дућан и отпочели да раде. 2. овог мес. преко ноћ у свађи око новца, Мијаило је једном цепаницом дугачком Један метар у дебљини човечије руке ^код лакта), ударио по глави неколико пута, па га за тим у нижник позади дућана бацио. Дело је Мијајло потпуно признао и ни најмање се не каје' Убијство је ово извршио из користољубља, јер је по извршеном убијству претресао убијеног Драгутина и код њега нашао и узео 40 динара. Убица Мијаило стављен је данас под истрагу, у притвор и оков, и даља је жива истрага продужена. Из српског света Отмица девојке. У црепајском атар десио се догађај, који је јако узбунио ондашње Србе. Жалосном овом догађају — као штојављају — узрок је Српкиња Јелица Панић. ^У недељу но подне играло Је у крчми коло. На игру су дошла и три момка из Идвора. Црепајски момци сумњиво су погледали стране момке, но за тим се загрејаше игром и пић м и заборавили су на њих. Предвече кад су се девојке°разилазиле из крчме, нестадоше и три идворска гсста. Наскоро се зачу са улице велика ларма и цикање. Брзо се разнео глас, да су Ицворани уграбили Јелицу Панићеву, Чим за ово чуше црепајски момци, намах се пустише у потеру за отмичарима, који су до душе имали добре коње, но кад стигоше на: ливаде, запеше на прокислој земљи, тамо их достигоше гониоци, који гвозденим вилама и левчама нападоше странце. Битка се свршила тиме, што су три идворска момка била премлаћена. Један од отмичара на месту је издахнуо. Победиоци су уз велико одушевљеље вратили отету девојку кући, но радост им није трајала дуго, јер жандамерија је још те ноћи извештена о овом догађају, те је шесторицу црепајских момака, који су учествовали у тучи, ухапсила. Стање оне двојице идворских момака тако је тешко, да ће по лекарском миш-љењу тешко остати у животу.

ТЕЛЕГРАМИ (10. Април) Каменица. У општини осланићској на данашњем избору апсолутном већином изабрати су споразумни кандидати свију странака и пријатељи данашњег стања ; Срећко Марковић за преседника, Симеун Младеновић Јанко Јовановић и Радоје Вујичић за кметове. Сви оу они наши највиђенији грађани. Милан Стаиисакљс6и%. Маћедонско питан.е Цариград. Порта почиње сад извршивати озбиљне мере у до сада занемареном санџаку киркилиском (једренски вилајет). Нови мутесариф добио је потребне наредбе. Пошто је ко (. бугарских радника у Киркилису нађено много револвера свуда ће се извршити претреси станова да се види да ли има оружја. Осим тога ће сва сумњива бугарска места посести мала вој'на одељења. У месгима, у којима су многи становници пристали уз чете или побегли у Ву« гарску то је већ учињено. Царагргд. Претерана је вест да је руска црноморска флота од 27. пр. м. концентрисаиа код Николајева и Севастопоља. Она сваке године у ово 1 доба чини припреме за своја летња вежбања. У погледу добровољачке флоте ствар стоји овако. Пошто је довршено транспортовање материјала за Манџурску железницу и редовни годишњи транспорт рекрута за Ист очну Азију, она за сада нема никаквих државних фрахтова, а за вожњу с приватним фрахтовима она не може да издржи конкуренцију. У осталом сваке године у ово доба влада мртва сезона за саобраћај фрахтова на Црном Мору. У поморском маневру сваке године учествују и неколики бродови добровољачке флоте. Цариград. Малоазиска редифска дивизија у Коњи, која се мобилише и која припада другом корпусу у Једрену, неће се употребити у једрен- : ском вилајету, но у вилајетускопском. Цариград. У сукобу који је био 5. ов. м. код Соколареја (кочански округ, скопски вилајет^, имала је разбегнута бугарска чета губитак од четири мртвих, четири рањеника и једног заробљеног. 11о једном консуларном саопштењу био је 6 о. м. сукоб између 80 турских војника и једне чете бугарске од 30 људи. Сукоб је био код Смиљанаца, североисточно од Радовишта. Чета је изгубила 20 људи, али је доцније добила помоћ и цернирала војнике, који су се држали дотле док није стигло појачање, после чега је чета сузбијена. Од чете су погинули двојица вођа и преко 20 људи, а рањено је бајаги 50 људи, који су махом побегли. С турске стране погинули су 2 официра и 11 војника а 7 војника су! рањени. По Портиним извештајима у. округу пештовском биоје велики сукоб једне чете, у којој су учество- ј вали и бугарски сељаци, тобож њих' 500, што је свакојако претерано, па су цернирали турске трупе. Помоћ која је брзо дошла ослободила је трупе и дала се у потеру за четом. Пошто су окрузи радовишки и пеш товски у скопс вилајету и граниче један с другим, консуларни извештај и Портино саопштење говоре о једном

истом догађају. Ако се потврди Портн извештај, онда би с догађајима од 16. марта у округу охридском и од 28. марта у округу костурском (вилајет битољски) за три недеље ово био трећи случај да сељаци активно учествују у борбама чета на што су ,свакако нагнати терором комитета. Цариград. По једној вести из Скадра, тамо је умро један од тамо рањених судија. Трг. уговори Франкфурт. „Франкфуртске Новине" јављају, да су преговори с Русијом о новем трг. уговору већ знатно коракнули напред. Један државни саветник као заступник Руске владе већ недељу дана се бави у Берлину и тамо ради с појединим заступницима немачке влаце. Држи се да ће трг. уговор с Русијом за четири недеље бити готов. Доста су напредовали и преговори за трг. уговоре с Аустро-Угарском и Швајцарском. ДрајФусова аФера Параз. „Агенција Хавасова" јавља, да је Алфред Драјфус 8. о. м, упутио министру војном писмо, у коме тражи истрагу о акту, на коме има тобожњих примедаба немачког цара и у коме је он означен као онај, који је иностранству издао документе. австм Иктересно. Смрт племенитог, одважног и правичног Шчербине забележили су и оплакали сви јевропски листови, нарочито српски. Ови последњи су о њему говорили на дугачко и на широко, и у том се није правила никаква разлика — сви политички правци српски дали су једнодушну оцену рада и значаја Шчербинине катастрофе и достојно су ожалили његову прерану смрт. Само бугарски листови нашли су за нужно да не уђу у то опште мишљење све јевропске штампе, па се често у њима налазиле и мисли најмање приличне за оваке прилике. Једини софиски орган Стојиловаца Мир донео је опширнију и неприетрзснију оцену Шчербинина живота и рада. 14 С. Петербургскија Вједомости, за које ј се вели да имају извесних високих веза а за које се зна да пишу у бугарофилском духу, нашле су за потребно да од све словенске штампе забележе, и то на првом месту, само мишљење бугарскога Мира. Доиста и интересно и карактеристично. Положио заклетву. У седници одбора општине београдске 10 ов. мес по ложио је заклетву ново постављени председник општине г. Никола Стаменковић. Програм предсзднака општнно. Си ноћ после заклетве положене на председништво. председник београдске општине г. Никола Стаменковић изложио је програм свога рада. Његов ће рад уз помоћ Краљевске владе и одбора општинског, бити искључиво упућен на извођењу великих општинских радова: каналисању Београда, подизању ^кеја и антрпота. Неизвођење тих радова штети не само угледу престонице. него и застој у извођењу тих радова све јаче погоршава здравствене прилике у Београду и све јаче кочи развитак трговине и

културног напретка српске престанице. Обнародован закон. Јутрошње службене новине обнародовале су закон о општинама који сад важи, Ленсионован. Пешадиски капетан друге класе Војислав Живановић пенсионован је по својој молби. Отпуштен. Никола Витковић, порезник шесте класе пореског одељења среза брзопаланачког, отпуштен је из државне службе. Предававе. Г. др. Василије Ђерић проф. држаће у недељу 13. о. м. у дворани велике школе предавање „О српском имену у Ст. Србији и Маћедонији." Почетак је предавања у 4 часа по подне, а улазна цена 2 дин. од особе (за ученике пола динара). Преотао. Од јуче је „Одјек" престао излазити пошто је три пут забрањен и сва три пута суд одобрио забрану, Фармазони. Интересантна шала, вечерас је у Браниноме орфеуму код „Коларца." Комад ће јако занимати посетиоце, а нарочито поједине сцене изазваће опште допадање. У програму је и одлична комедија: „Нови Ромео." Дахомејски народ. Још само данас и сутра. у суботу до 10 сати у вече, може се видети у фотопластикуму „Дахомејски дивљи народ и његови предели." Слике су тако верно снимљене, да се сваки посетилац осећа, као да је фактички међу дивљим народом. Верзаз *Г. Тодор Д, Протић, сврш. богослов верио се са г-ђицом Лепосавом ћерком поч. Луке Мајсторовића свештеника из Азање. Честитамо. 7 суботу и недеЉу, биће у пивници „Таково" две веома интересантне предотаве, са нарочитим програмима. Отштање преставе. Наш први српски комичар г. Ђорђе Н. Бабић који је пуних месец дана боловао, отпочеће своје преставе за који дан. Прва престава биће код „Коларца" у место оне преставе, коју је г. Бабић морао одложити због напрасне болести 11 марта 1903 године, Надамо се и да ће га поштовани Београђани својски потпомоћи многобројном посетом. Синфонвјски кониорат, који вечерас приређује београдски војни оркестар под уаравом капелника г. Ст. БиничI ког у народном позоришту, почеће пгачно у 8 часова, на шта скрећемо пажњу наших поштованих читалаца, да уредни посетиоци овог концерта не би одоцњеним доласком појединаца били узнемиравани као што то обично бива на редовним позоришним преставама. Нове књиге и јшстови (Г. г, писци и издавачи, који желе да им дела прикажемо у нашем листу, треба да пошљу уредништву бар по један примерак а по могућству и два, и дело ће им увек бити приказано). Исторјн сербскаго народ а. О б картои Балканскаго полуострва. Составилт. Драго В оиновичћ кандидатт, университета. Ц^на 1 руб. 50 коп Одеса. Типо-литограф1д А. Шулвце, Ланжероновскан улица № 36 1903.