Мале новине
Тедефон Пере Тодоровика 136
БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉАК 14. АПРИЛА 1903. ГОД.
Телефон уреднншма 22В
ЦЕНА ЈШСТУ: ЗА СРБИЈУ: Година! 6 мес. ] з мес. 18 дин.ј 9 дин. | 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Година 6 мес. јз мес. 40 ДИН.| 20 ДИН. | IО Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. [ з мес. 3° кр. I 15 кр. ј 7'5о
ЈЗЈ^ОЈ 5 ПАРА
ЦЕН4 ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРА.НА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ П0 ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА . д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.
БРОЈ 99
К1Е11Е 2Е1Т1Ш6
Директор и власник II Е Р А Т 0 Д 0Р0В1Ђ
1Е РЕТ1Т Ј01ЈВКД1
РОД. XVIII
<т
1 ШШ 81 ПРОДАЈУ Ш у највећој близини Енез Жихаилове уШ лице, са свима могућим удобностима и великом баштом, ородаје се по повољним условима. Упитати уредништво овога листа.
ш
4ША <3^
4Ш <9^
< ја&^ "С. У Смиљеву за издавање од 1 маја
један мањи цена 40 динара и други већи цена 90 динара. 145 %^::::::::Џ::СС:ЈС:С)јс:Ж
Грађевинска банка Кад смо пре кратког времена говорили о грађевинама у Београду и његову улепшању, рекли смо да се о тој теми има још дуго говорити и обећали смо да ће мо то ускоро и учинити. Искупљујући своју задату реч, ми ћемо за данас свратити пажњу само на ово. Београд, престоница Српства, нема ваљаних, здравих и подесних зграда за своју децу која се уче. Истина, последњих година на два краја подигнуте су две велике и подесне зграде, али већина школа по осталим крајевима налазе се у нездравим или неподесним зградама општинским или приватним. Колико такве зграде утичу штитно на нежно здавље деце, говорено је и сувише а да би било потребе још и овде то нарочито истицати. Даље, Београд преставник Србије и Српства, нема ни зграде за свој општински суд, онакве каква треба да је, каква доликује једној престоници. Кућа у којој је сада смештен онштински суд, била је некад гостионица. Она је неподесна за зграду суда престоничке општине, а осим тога је и недовољна за
смештај разних општинских оде љења, те је општина принуђена да их смешта по другим разбацаним на разне крајеве згра-
ску Банку, која ће све те послове вршити и Београд би за кратко време добио знатан број и лепих и угледних зграда, којима се може само дичити. А што је главно и опшгина и држава цобиле би зграде подесне за потребе њихових надлештава и кроз извесан низ година те би зграде постале њина својина и не би имале потребе да после тога времена издају огромне суме на скупе кирије. Тиме би и општина и држава постигле знатну уштеду, коју би на случај потребе могле корисно употребити за друге потребе, и стекле би огроман капитал у зградама. Истина, ми имамо вредну и предузимљиву Задругу за подизање зграда. Али њен је капитал и сувише ограничен, да би
дама општинским или приватним. % огла одмх ући у Т ако велике Онштина београдска дужна је' да за извесна државна надлештва да потребне и подесне зграде, или ако их нема да узима приватне зграде под кирију. Тако на пример, нема зграде за варошки суд, те је узета под кирију зграда у којој је некад била гостионица. Ко је један пут само био у варошком суду, тај зна како је та зграда неподесна и недовољна за потребе варошког суда. Особље судско нема где да ради, но се с актима сели из једне канцеларије у другу, кад у првој има да се суди. Исто је тако општина дужна дати зграде за Управу вароши Београда и њених квартова, или ако нема својих зграда да их од приватних узме под кирију. Даље, и држава за велики део својих надлештава нема својих зграда но мора плаћати скупе кирије приватнима за зграде које су и неподесне и недовољне за потребе дотичних надлештава. На тај начин, и општина београдска и држава издају сваке године огромне суме на име кирије за потребне им зграде. А те суме износе толико, да би се, употребљене као годишњи ануитет и интерес, могле њима подићи у Београду све зграде потребне и општини и држави, и да те зграде не буду ћумези и тесне муштурнице, но да буду зграде видне и простране, до вољне за потребе дотичних надлештава, и уз то да буду још лепе и укусне, како би служиле као украс Београду, престоници Србије и преставнику Српства. А то се да и лако и брзо постићи — треба имати Грађевин-
послове, а Београд и не може и не сме даље трпети ову оскудицу у зградама за потребе општинске и државне. За то би крајње време било да и сама задруга и наши капиталсти промисле, како би и на који начин што брже и што више повећали задругин капитал те да се она оспособи да може одмах улазити у ове велике послове. Ако се то не би могло постићи с домаћим капиталима, који би се можда могли корисније употребити на друге потребе, онда би ваљало промислити о шго погоднијем начину, да се за тај циљ увуку страни капитали. А страних капитала има довољно и они су срећни кад се могу употребити у корисна и сигурна подузећа с 4 и 5%. И у једном и у другом случају, осим самих потребних зграда, и општина и држава могле би омогућити и олакшати постанак те Грађевинске Банке разним олакшицама и повластицама. На тај начин постигла би се трогуба велика корист, а о другим ситнијим и да не говоримо. Увукли би се страни капитали или би се наши капитали груписали за једно велико корисно предузеће; држава и општина дошле би до потребних зграда и постигле би у свом буџету веома знатне уштеде; и најзад, Београд би добио у лепоти и спољњем угледу. Дакле, крајње је време да се што пре приступи овоме послу и свима од којих успех овога посла зависи, стављамо га на срце.
Из народа Изјава саучешба. — Учитељи округа рудничког на своме окружном већу, које су имали 10. т. м. решили су да изјаве саучешће у жалости за великим срп. пријатељем Шчербином, и отправили су царско руском посланику и министру, господину Чарикову депешу следеће садржине, „Искупљено на своме окружном већу рудничко учитељство сматра да ће само испунити једну своју националну обавезу и одужити се светлој и јуначкој сени Шчербиновој, који је пао за Српство, ако ире свакога свога рада поздрави Његову екселенцију представника моћног руског Императора Николаја и братског нам руског народа и умоле га за милостиву пажњу: да буде тумач његовог искреног бсла и учешћа за погинулим јунаком и заштитником Српства". На ову депешу добио је окр. надзорник г. Свет. К. Матић следећи телеграфски одговор : »Молим примит ■ и вашим друговима изјавите моју искрену благодарност на саучешћу и општој големој тузи за јуначку прерану и мученичку смрт руског конзула Шчербина; —- Посланик Чариков. Учитељи су хтели да приреде и парастос пок. Шчербину, али пошто се уз светлу недељу не дају парастоси, то, да не би вређали религијске осећаје браће Руса, одустали су од ове намере. Грижа савести. Нишки „Гласник" јавља: Пре десетину дана преминуо је Андрија Ђорђевић, осуђеник нишког казненог завода, родом из Великог Извора, среза зајечарског, који је био осуђен на две године робије зајечарским поротним сулом за две опасне крађе и покушај убиства. Пред своју смрт непрестано је био суморан и замишљен. Његови су другови запазили да он има нешто на души, и после многог испитивања он им је испричао за три убиства која је извршио а о којима до сада никоме није говсрио. Отац му се је жени© два пута и у првом браку имао је њега — Андреју. У другом браку добио је био троје деце, али је свако од п -их у трећем месец\' у највећим мукама умирало, и ако је било доношено на свет способно са живот. Андреја прича да је свакоме од ове троје деце у трећем месецу забадао у главу, у мозак, иглу услед чега су деца умирала, јер није био рад да с њима дели очеву имовину. Пошто је ово испричао Андрији је лакнуло — испустио је душу.