Мале новине
Из срдског света Премештај. Из Гостивара пишу: Њ. ВПр. г, Фирмилијан, уважавајући и цечећи дугогодишњи рад попа Стевана Грујића, пароха Тетовског, из волео га је преместити за свога намесника у Гостивару, давши му титулу почасног протојереја. Г. поп Павле Ноповић, гостиварски намесник постављен је за пароха Тетовског на место г. попа Стевана. Честатамо обојици. Православљз у Рицмаву. Становници из Рицмања и Лога, у Истрији, пријавили су се код српско-православног владике д-ра Милаша и тражили упутства, потребна за прелазак у православље. Сви њихови напори, да добију словенски језик у цркви остадоше без успеха. Бискуп Нагл изјавио је како никако не може допустити јеловенске литургије, особито не онде, „де се не може доказати, да се словенски језик употребљавао у цркви. Огорчени Рицмањци, што им се никако не да, да'своју вољу остваре, лаћају се свију средстава, да то незадовољство очитују. Тако воде бојкот против новог капелана Крањчића, који у Рицмању не може купити, што му је за свакидањи живот потребно, већ све мора набављати са стране. Против оних, који се не придружише покрету, воде Словенци бојкот такођер, не друже се с њима, а деца их нападају и исмејавају. Ову прилику употребио је немачки лист „ТадезровР у Грацу, да излије сав јед на„сирове и културне" Словенце, и да потстрекава Нагла на још већи отпор. Американска штампа о Паји Јованови% ј , Њујоршки илустровани лист „Зће Сотеппа АЗтегКвег" доноси у свом броју од 17. јануара три слике Паје Јовановића („Повратак из боја," „БОрбу петлова" и »Освету"), а уз њих овај текст: „Слике из црногорског живота од Паје Јовановића. Паја Јовановић, познати сликар из Угарске, који је на пољу (у Европи) стекао велику репутацију, дошао је недавно овамо и отворио своју радионицу у овој вароши. Г. Јовановић је познат као један од најодличнијих представника бечке школе и показао је особита дара у жанр-сликању, а исто тако и у портретима. Он је сликао многе знамените личности у Европи, међу њима и српску краљицу,
ПОДЛИСТАК
Дздко ЈСророчанетво (историски роман из српске прошлости) књига II. (75) 19. Народ и чнновници. Загледао је само дебело писмо и рекао: „Читав дењак хартије! Мора бити да су ови људи беспослени кад оволико пишу. Али ја, Богме, немам кад сад читати оволико, већ их поздравите, кад дођем у Београд, онда ћемо видети и наредити да буде све како је најбоље". С том поруком либерални изасланик морао се вратити натраг. Док се кнез Милош тако полако приближавао Београду Народна Скупштина хитала је
по наруџбини из двора. Тражећи материјала за своје жанр-слике путовао је много по Црној Гори, Албанијп и Африци, али мујеЦрнаГора увек остала најмилији терен за уметнички рад. Вазда се враћао онамо и црпео из неисцрпеног врела, које му је Црна Гора пружала, своје привлачне сликарске сцене. Напомињемо, да су те његове слике доцнијејако тражене биле у Лондону. Г. Јовановић је изложио своје слике и у Берлину, где је награђен златном медаљом. па и на светској изложби у Паризу, г 1900, где му је такођер подарена златна медаља. У последњем париском салону и опет је одликован златном медаљом, а у Бечу је добио „уметничку награду" (КипзМег-РгеЈз). Слике господина Јовановића, остављајући на страну њихову вредност, коју имају као уметничка дела, привлаче нас такођер новином својих предмета.« На Балкану све је тморно, Кан' да живе душе није ; Ал' се у тој оморини Нешто страшно, грозно крије.... Скривају се људске сенке, Скривају се ножи љути; С' којих ће се морем крви Цео Балкан да замути.... Скривају се метци бојни, Пушке дуге, тешки топи; У чијој ће ватри живој Небо само да се стопи.... ♦ И док само, једног дана, Прасну пушке с' овог стења, Биће крви до колена, Да причају покољења. Згуснуће се ваздух тморни, Стуштиће се Небо плаво ; За облак ће Сунце заћи, Заићи ће.... ал' крваво. А по мраку по тој ноћи, Затрептаће плахи громи ; И сами ће свод небесни Од тог' треска да се ломи.... Па кааа се опет роди, Јавиће се белом цану ; С' Лазаревом круном сјајном Што се нашла на Балкану.
*) Ова песмица намењена је била управо српским Цвехима, али је због нагомиланог материјала морала причекати до данас. Уредништво.
да посвршава још неке главније послове, и да своја наређења о чиновницима заокругли, допуни и начини од њих јеДну целину. На састанцима од 20 и 21 Јануара дошло је на ред питање о сеоским председницима општина — или како се то обично вели- питање о кметовима. За време Карађорђевићеве владавине, утицајем полицијских власти, ушло је било партизанство чак имеђу саме сеоске кметове и по општинама почели се осиљавати поједини шпекуланти и удворице. На овим скупштинским седницама чула се мушка реч лепеничмог посланика (округ крагујевачки срез лепенички) Радована Степановића, који се том приликом истакао као трибун народни и као бранилац основног права народног да у општи-
И двоглави бели Оро По небесном кружећ шару ; Спуштајућ се — предаће је Дичном српском Господару. Од тад' свуд ће среће бити, Радосно ће Сунце сјати ; Свуд ће свемир да овлада, Бог ће добри добра дати.... М. Опужиб. ТЕЛЕГРАМИ (13. Април) Маћедонско питање Цариград. 11. о. м. навршило се пет дана, од како је бајаги издата наредба да се предузму мере против Арбанаса, али до сада још ништа није предузето. Сви дотични извештаји Портини показали су се као нетачни. Јилдиз непрестано преговара о разним елементима арбанашке опозиције скопског вилајета и нада се да ће их шиљањем трупа и претњом да ће против њих предузети мере, нагнати да напусте опозицију реформама. Меродавни дипломатски кругови мало су задовољни оваким држањем Портиним. Они се боје не успеха и проширења арбанашке опозиције и на друге вилајете, или да напуштање опозиције не буде само тренутно и да у опште неће бити никаква умирења, ако изостане енергично војничко поступање. На против у Јилдиским круговима као да превлађује мишљење да се употреба оружја мора избегевати све дотле, до,':ле арбаиашка опозиција не постане агресивна. Цариград. По поверљивим извештајима, из Бугарске су отишли у Маћедонију један официр и осам људи, у намери да изврше атентате на руске конзуле. Меродавни кругови сумњају у извршење ове намере. Царгград Услед разних гласоваи поверљивих вести, по којима маћедонски комитети мисле и у Цариграду и у главним вилајетским местима да изврше атентате и демонстрације, Порта је предузела потребне мере обазривости. Појачан је полициски надзор у Цариграду Солуну, Скопљу, Битољу Једрену и у другим већим местима, а тако је исто појачана и ноћна патрола. Предузете су и друге мере. То су све просте мере ' обазривости, које у великим Ј ^вропнама сам народ слободно бира старешине своје. »Браћо, говорио је Радован — ми смо до сада решавали и решили многе крупне и важне ствари, које се тичу наше државе и доброга реда у њој. Али питање које сад пред нама стоји, то је баш истинско и право народно питање и од њега нема важнијега питања, које се тиче баш саме коже сељачке. Јер шта може бити прече и важ. није за једнога сеоског домаћина, но то, ко ће му бити старешина и заповедник у селу, да ли ће то бити добар домаћин и поштен човек, коме он верује, или ће то бити нека доселица из белога света, за кога не знаш ни ко је, ни шта је. Јуче дотумарало из бела света у твоју општину, и данас ти оно постало власт и господар, којити запове-
ским градовима постоје и у најмирнијим временима. Нема никаква разлога страховати за безбедност у Цариграду и путници могу сасвим мирно долазити у турску престоницу. Опште је мишљење, да све поменуте вести и гласове комитета нарочито и намерно пуштају или да су производ оних који хоће да измаме новаца. Цариград. Султан је 11. о. м. после селамика примио у аудиенцију француског посланика Констана, који је потпомогао најновије |кораке посланика Калича и Зиновјева. Цариград. Порта је накнадно добила вест, по којој ' је Сарафов рањен у борбама, које су биле 27 марта код Смрдеша (округ костурски, вилајет битољски) и да се још крије у костурском округу. Наређена је жива потера за Сарафовом. Цариград, Неистинити су гласови да су турске трупе опселе Арбанасе у Призрену. У Призрену суконцентрисани десет батаљона, четири батерије и два ескадрона. Шемси паша вратио се 11. о. м. с једним батаљоном из Феризовића у Призрен. Скопском валији, дивизионом ђенералу Шакир паши, наређено је, да привремено врши дужност шефа ђенералштаба код маршала Омер Ружди паше. Маршал Омер Ружди паша и валија Шакир паша налазе се с двадесет батаљона у Феризовићу. Цариград. Ирадом је властима забрањено, да страним новинарским извештачима који се налазе у Скопљу, дају дозволу да могу наставити пут по унутрашњости вилајета. Цараград. Вести из- округа радовишког и печовског у вилајету скопском доиста се тичу једних истих догађаја, који су се, десили 6. и 7о. м. у та два округа, који један с другим граниче, Већи део сељака, који су учествовали у тим борбама. још се налази у планини Турци се труде да их наговоре да положе оружје и да се врате домовини. При потери за остатком чете биле су 11. о, м мање борбе. Главни део чете и многи сељаци побегли су у Бугарску. ОоФИЈа. Како се проносе гласови, појачана Је погранична служба и опет сазвата једна резервна класа 14ј. пешадиског пука. Даље се проносе гласови, да је између бугарских и турских пограничних трупа јужно од Самокова био крвав сукоб. да натвомерођеном прагу! Зарод тога може бити што горе ?!... А таки несрећа има сад код нас, и то подоста. Народ је сад једанпут добио слободну речи ред је да поштено кажемо: нећемо и не можемо више овако! По селима има много врло рђавих кметова. Земља се од тога зла мора излечити. А лек је ту само један. Ваља дати народу пуно право да слободно бира себи општинског старешину — и онда ће престати власт неваљалих и злих!... Из Скупштине довикују Радовану: — Па и ти си кмет. Онда и ти неваљаш! (Наставиће се.)
$-