Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

96

застава; па за то они нису ни напирали на десно и лево крило, већ на сами центар, мислећи да ће ту наћи матицу, па кад њу утамане, тада ће лакше распудити оси__ротеле пчеле, и све их погњавити. Осим тога, све што _ беше сјајно и богато, златно и сребрно, некако се беше усредсредило ту — у центру, око велико кнежевске заставе, а ово веома мамљаше грабљиве татаре...

Кад падоше први редови руске војске, а за овима — други, па и трећи; кад се започе најжешћи бој тако рећи у „коштац;“ кад налети татарска коњица као какав вијор, па поче газити и гњавити — и људе и коње, сећи москвићане, коломљане, серпуховце — као краставце, великог кнеза изнесе уплашени коњ из те ужасне сече, и он опази да га по целом телу обузе нека хладноћа, — он се опет сети, да је нешто заборавио у Москви, што би му сад — у овом тренутку врло потребно било; — но ипак, не може да се сетит — шта то беше заборавио... Не гледећи на сунчану припеку и на врућину тог тренутка, велики је кнез дрктао од неке хладноће као какав прут, а у глави му се сведнако врзе оио, што је у Мосжви заборавио, — али шта је заборавио г... Не може да дође на памет, па не може...

А тамо напред, подаље од великог кнеза, ужасна сеча, клање, чупање; — падају људи, падају коњи — као жако енопље...

Наједанпут, као поткошени клас — паде велико-кнежевска црна застава... Димитрије задркта и стресе се; 'он дође к' себи, и разуме свој ужасни положај... Он виде руска лица! Руси беху обрнули леђа непријатељу, ис тлавом без обзира беже... Димитрије јасно виде, како та руска лица изгледаху уплашена, а ужасна лица татарска жиковаху победу...