Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

95.

(коло два часа трајао је овај нечувени бој. Живи су људи умирали од притиснутих мртвих тела, и засркавали се у барама руске и татарске крви...

Руска војска задркта.. т. ). задркташе само Моесввићи — људи „који нису били у оваким биткама,“ како. вели новгородски летописац. Они пренуше на све стране, као поплашено стадо и у дивљем бегетву појурише право. реци Дову... Татари полеге као бесомучни, и јурну у средину руске војске — косећи је сабљама и пробадајући конљама,

Огромна велико-кнежевска црна застава лепрша се међу осталим заставама као какав црни гавран. Под овом. црном заставом, татари мишљаху да ће наћи и самог великог кнеза, па у свом беенилу јурну право томе пункту — рушећи и обарајући све што им је на путу било. Они стигоше до велико кнежевске заставе, и видоше кнеза у његовом сјајном руху. Алахајући, и призивајући у помоћ свог Алаха, кога татари замишљаху исто тако глупим и сварепим као што су и они, — татари свом силом устреме се на то место, где су мислили наћи великог кнеза — и нађоше га. Црна застава беше оборена, — она паде на татаре, татари је дочепаше и сву у парчета исцепаше, а а мотку од заставе на комаде изломише, и у крв бацишеПод заставом мртав паде и Бренк, за ког Татари — су: дећи по сјајном руху, мишљаху да је то био сам кнез Димитрије... Где је био Димитрије у тај пар, и шта је он радио >

И руски историци нису начисто с' овим питањем. Разно се говори за Димитрија у овом одсудном тренутку, но ће највероватније бити ово: Да су татари свом енагом навалили на центар руске војске, где се и Димитрије са осталим сајузним кнежевима и војводама налазаше. А, да тако татари мисле, дала им је повода велико-кнежевска