Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

101

голом сабљом пред војску Боброк. Он изгледаше страшан и ужасан, а из очију — чињаше се да му ватра сева.

-— Познајете ли ви Боброка2 рече он Брјанчанима.

— Познајемо, уплашено рече један стари војник, на _ кога Боброк беше упро свој поглед.

— А знате ли ви шта је Боброк учинио с Литванцима код СОмоленска2 продужаваше Боброк.

— Знамо... ти си уништио сву војску литовеку.

— А чиме сам уништио 2

— Једном твојом речи, — беше уплашени одговор.

Боброка су сматрали као неког „мађионичара“, који је заповедао — и води и ветру и громовима. Сви су га се бојали, и сваки му је веровао. |

— Ах ви луда децо московска! рече Боброк: — почекајте мало — не бојте се, остаће и за вас с кимећете пити и веселити се.

Но ево наступи и „осми чае“,- не како ми данас рачунамо, већ по источноме, — а то је било у три часа по подне...

Татари беху далеко отишли унапред — терајући, секући и таманећи измождену руску војску... Но и Татари беху већ сустали. Руска заседа наједанпут искрсе иза леђа татарске војске, која у триунФу победе — беше пореметила сваки ред... То не беше војска, већ прави буљук рашртканог стада...

Боброк излети напред пред заседну војску.

— Кнеже Владимире и ви кнежеви Андрија и Димитрије, и ви синови русије, браћо и другови! јасно и усхићено рече Боброк, час наста, и време дође... Ајдмо у име Бога, благодат светога Духа нек нам помогне !

Заседа се крете иза шуме. Као разљућени тигрови, полети одморна војска руска на раштркане и уморне татаре. И као што прича летописац: „полетеше као соко-