Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

КО

— Погледајте, ено обколише и Симеона Мелика

ноганци.,. | ___- И Микулу Васиљевића! ах, браћо!

— А гле, гле, како Ослаба сече! ах, браћо ено баци штит...

— Паде Ослаба! Ох, браћо паде!..

— Ах! тешко нама! приближи се последњи час:..

— Беже наши... Света Богородице! Ено како их гоне и секу поганци.,. ах!

Множина војника јурну Владимиру Андрејевићу и Боброку. | 2 — Води нас кнеже! Шта овде чекамо.

— Наша браћа сва изгибоше, а ми овде стојимо.

— Нас је срамота од света! Умримо с нешом браћом!.. - Заталасаше се Брјанчани и Трубчани — војска коју су са собом довели браћа Олгердовићи.

— Водите нас кнежеви у бој! та ваљда нисмо дошли амо на срамоту!

— Боље нам је да сви изгинемо, но да овакав срам поднесемо ! |

— Олгердовићи с тешком муком уталожише своју војску.

— Браћо: моја! рече Андрија Олгердовић, ми мртве не можемо васкренути, боље ће бити да о себи помислимо.. Почекајте осми чае...

— Какав осми час!

— Скоро ће браћо наступити осми час, рече други Олтердовић, и кад се поганци уморе, тадаћемо им вратити мило за драго...

Но војска нехте више никога да слуша. Она се беше устремила да јурне иза заседе на непријатеља, који је купусио безпоштедно руску војеку. У тај мах излети с