Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

Најзад, из заседе видоше, како татари, газећи по мртвим руским труповима, и сечући руску војеку, јурнуше право црном стегу, видоше, како стег паде... У тај мах паде на земљу и Боброк...

— Паде велико-кнежевски стег, — ох браћо православна! чу се уплашено викање у војсци која беше у заседи. — И кнез паде — тешко нама!

— Тешко нам! тешко нам! ајдмо на поганце!

Владимир Андрејевић беше побледео као крпа, и шкр· гућући зубима, чупаше себи косу...

— Браћо православна!

— Стој! етој! грозно викну на њега Боброк.

Владимир јурне на њега с голим мачем; но Боброк једним погледом својим заустави га.

— Димитрије! шта ти хоћеш! дрктећим гласом рече кнез Серпуховски. — Коме је наше стојање овде од користи2 Комећемо ми помагати 2... Несрећа се приближује!

— Да, кнеже, несрећа је велика, тихо одговори Боброк: још није наступио наш час... Претрпимо се још мало кад куцне за нас час, тада ћемо вратити противнику мило за драго.

— Шта чекамо! погле, наше кољу као јагањце...

— Моли се Богу, очекуј осми час, биће времсна и посла и за на...

— Осми час — Боже! Сажали се на твоје људе! Владимир то рече, и спусти се на земљу — ломећи руке..

— Ах! тешко нама! чу се у заседној војсци глас. Гле! паде и Белојезерски кнез Владимир; епо како му скаче по пољу осиротели коњ...

Ено и син његов паде, бранећи оца.

— А гле, гле браћо — ох! навалише поганци на војводу Волују Окатића... погледајте како он сече.. Ох! и њега прободоше!., Ено га где паде с коња...