Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

_И Димитрије испразни све што беше у пљокчици. Његово бледо лице одмах доби малу румен, а очи му живакнуше... — Тако! добро ће бити, рече Боброк...

— Добро, добро, брате Димитрије, рече кнез, ја сам се сад подкрепио...

И заиста, које вино, које радосан глас о победи, тако Димитрија оживи и оснажи, да је сам мого отићи до свога шатора, ког одма ту — не далеко разапеше. Он виде, да је сво поље, од врбљака у коме је он обесвешћен лежао, па до саме реке Непрјадве покривено мртвим труповима. По том разбојишту иђаху људи, и сагињући се, разгледаху убијене и рањене, превртаху их и преношаху е једног места на друго — извлачећи их из крви.“) Тамо пак на другом месту одељиваху мртве трупове руса и татара, који су у предсмртном часу један другог зубима заклали, и ту мртви падали. Једном речи, чисто се чињаше, да људи — идући по том кобном пољу, беру јагоде, цвеће или печурке. Али ово не беше брање цвећа и јагода: јер по где који, увидивши ужасан призор, у горкој тузи ломљаше руке; други пак, као разјарени звер пробадао је копљем непријатеља, који показиваше знаке да је још жив, и који подизаше руке горе — просећи милости у неба, а редко поштеде од победитеља. Тамо даље могло се видети, како руски војници свлаче одело, сребрне и златне ствари с богатих погинулих татара и облачи на се; по неки ваташе опустеле татарске коње, и скидаше с њих седло и остали екупо-

%) Шри читању ових редака, кој се не ће сетити наше косовке девојке што се: „шеће по разбоју млада“ „И преврће по крви јунаке,“

Превођа