Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.
15
се дозиваху. За тим се зачу као неко тнаптање доле на улици. По том опет све беше мирно.
Петровић и његова жена не опазише то, нити што чуше — јер беху већ заспали....
П.
Кућа Јована Петровића, трговца, налазаше се у — ској улици, не баш у средини вароши. Беше то двокатно здање, лепа грађевина, свуда наоколо зидом ограђена.... Унутра, у авлији, дивна башта, доле на доњем спрату собе за ручавање, за млађе, а споља е улице, магацини за трговачке јеспапе. На горњем опет спрату, до великога ходника, бејаху собе за становање; салони украшени скупоценим намештајима, а поред њих и трговачка капцеларија радње Петровићеве..... У целом овом богатом здању обитаваше сам господар Петровић са својом породицом и неколико елугу.....
Ове бурне ноћи, о којој причамо, тако на један сахат по поноћи, могла су се на — ској улици опавити три лица, како се, као оно сенке, вуку но помрчини око куће Петровићеве..... Обилазаху је са свију страна. Одлазаху и опет долазаху. Расматраху улицу, после све редом куће, ослушкиваху, да ли ће што чути; по том нешто шаптаху и гуркаху се.... , Сва ова три лица беху чудно обучена. На глави имађаху меке шешире са широким ободом, који падаше преко очију; испод великог огртача плава кратка блуза, црнкасте панталоне, које се доле сузаваху; на ногама ципеле са меким џоном, без штикала, а за по-
јасом сваком: по један револвер, дугачак нож, и у