Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.
крај обишао, све сам разгледао како стоји, па видео сам — немају пеа....
— Какав је положај у авлији2
— Одмах овде иза зида стоје наслагана дрва. Ту код њих леже некакве лествице дућанеке, али врло згодне за наш посао. Ево видите, од зида до прозора на ходнику нема млого. У ходнику нема никога. Слуге су доле, сада спавају чак на оном другом крају. Ту у ходнику врата су....
— Пет! — викну жута сенка, која је одаслата, да промотри улицу — ћутите! ево иде жандарска патрола.
— Куда ћемо садг
— Полако, без ларме — наређиваше црна сенка — лезимо сви уз онај порушени зид преко пута. Помрчина је, неће нас видети.
— А ако нас опазе; питаше готово у страху жута сенка.
— Ако те опазе, нека те убију — викну љутито црна сенка.
У том се с краја улице зачуше тешки кораци патроле, која је све ближе долазила.... Напред иђаше каплар, а за њим четири жандарма.
— Опазисте ли и виг Као да се неки скупљаху овдег Мени се учини, да сам чуо говор — питаше каплар.
— Јест, и ја бих рекао, капларе — одговори један жандар — да су ту били неки људи, али их сада, видиш, нема. По свој прилици отишли су на ниже.
— Неће бити чиста посла. — Што нас не дочекаше него утекоше — додаде други жандарм. Ја бих рекао, да похитамо за њима.
ЖИВОТ ВА ДИНАР 2