Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

18

Каплар приђе к вратима на кући Петровићевој. Ухвати руком за кваку. Пробаше да отвори, али капија беше затворена... Затим се осврну наоколо. Време беше хрђаво. Помрчина. Светлост од општинског Фењера једва падаше на неколико корачаји. Он осматраше на све стране оком, али не могаше приметити никог.

— Хајдемо за њима на ниже — рече каплар.

И патрола брзим корацима замаче за улицу.

— Ала су звекани — проговори гласно црна сенка, дижући се са земље — јесте ли видели“ Измакосмо им баш испред носа. Који се је оно од вас двојице био уплашио 2

— Ја нисам, јер познајем тебе — одговори плава сенка.

— Разуме се — настави црна сенка — ако би нас и напали, зар да им се пустимо, да нас вежу као жене 2... Прво нож, ако он не помогне, онда стакло, па најзад и ватру на њих. Мли ваљда носимо ове дрангулије собом ради параде о...

— Тако је, додаде плава сенка. Што се тиче мене, ти знаш, ја се не бојим...: Ено ономад, гледао си, удавих онога старца једном руком, ама да је бар мрднуо ногом... Па после знаш ону жену, црче као мушица.... Ја се бар не плашим. Него овај... овај Овен

— Па ја се мало плашим; ја никога још нисам убио — говораше жута сенка — чекајте мало, добићу и ја куражи као пи ви....

— Шта куражиг — продера се црна сенка ено ономад ти предлажемо, да се обије јеврејска црква. Ти нећеш, а после дошла друга браћа, те обила и однела све. Хоћеш да живиш од готовине. Е нема