Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.
62
хата, плати трошак, и онда сва тројица изађоше из каване....
Шта више, онај кавеџија изађе на улицу и показа руком правац, којим беху отишли они „путници“ — како их он називаше.... Чиновник полицијски, сазнавши све то, насмеши се. Њему се учини, као да му је лов, који он тако жудно трага, већ у рукама. Ма да је ноћ прилично превалила, он се упути оном улицом даље; идући тако окреташе се на све стране, завириваше у све крајеве, па се најзад заустави пред једном кућом. 20.00.0020... 0...
Тек ако је прошло неколико минута од одласка црнога Петра и његове дружине, а механџија Ставра
вачу некакав жубор око механе.... Он пође да види, шта је то, али се у том указа на врата чиновник полицијски праћен жандарима.... Чича Ставра мал
не паде од страха. Чисто не вероваше својим очима... Полиција код њега, па у ово доба; после толики жандари; ту чиновник, ту патрола.....
Жандари одмах притрчаше, те заузеше све излазе на механи. ... Чиновник полицијски зађе, те редом разгледа све госте, сељаке, који се гријаху крај топје пећи. Завириваше еваком у лице, прегледаше свима одело, а за тим приђе забленутом Ставри и куцну га руком по рамену:
— Како ви чича Ставраг Је си ли живг
— Што јето, молим те господине, сас моја механа. Кога џанум, тражиш овде7
— Кути, чича Ставра, само када си жив остао.
— Што, џанум 2
= Ко је био синоћ код тебе 7
— Нико.
— Ама ко је ноћас свраћао овде7
ЖИВОТ ЗА ДИНАР о
-н Пор] ит
= -–___=