Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.
69
Мислиш — садће те ухватити. Него опет треба имати куражи, а ти напротив....
У том неко куцну на врата од каванице. Први пут елабије, други пут јаче.
Црни Петар ућута, диже се и изађе у кавану. Туна мало застаде, па онда приђе каванскоме прозору, подиже завесу и провири, да види онога, који куцаше.
Онај, што мало час куцаше полако, задрма сада јаче кваком на вратима.
Петар приђе к вратима, и полугласно, кроз кључанипу, запита:
— Ко је тог
— Наши смо — беше одговор.
— Ко си2 Шта ћеш 2
— Је ли ту Казакг — питаше онај с поља. — Јесте.
— Отварај брже, познати смо....
— Кога тражиш 2
— Казака.... Него брже — пуштај ме. Отварај. ако Бога знаш. Ево полиције где ме гони..... Пропао сам. ... Отварај, иначе страдасте самном заједно. ... Отварај одмах....
— Шта је одзивг
—- Живот за динар.
Црни Петар ухвати за кваку, обрну кључи врата се отворише,
Онај страни човек упаде у кавану. Обазре се на около око себе. За тим свирну у некакву звиждаљку. То не беше нико други, до чиновник полицијски г. Правдић.