Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.
На глас његове звиждаљке, јавише се жандари. Двојица разбише кундаком прозор кавански, и ускочише кроз-а-њ унутра, а тројица утрчаше на врата, у кавану.
Црни Џетар нађе се у чуду. Тога све изненади, У први мах беше збуњен, али се у брзо освести, измаче се два корака назад, и дохватив се ножа, који му висаше о појасу, залети се правце на чиновника полицијског. Таман да га дохвати ножем са страт, у леђа, али у том тренутку доби јак ударац жандарског кундака — и паде на земљу. Два жандара притрчаше, клекоше му на преа и везаше га. То се све зби у једном тренутку.
Казак и Арсен, дремајући за столом у собици, чуше на један мах некакву ларму у кавани......
Обојица скочише и пођоце да виде шта је... . Ударише на врата, у каваницу, али их ту у преа препречише бајонети жандарских пушака...... Казак шапну : „Издани смо, да се бранимо“.... Арсен од-
говори уплашено: „Ја им се предајем“....
Казак покуша да се отме и утече, али жандари на заповест чиновникову, везаше га.... Казак се праћакаше, пеоваше, рикаше бесно као лав, док напротив Арсен стајаше миран и збуњен.... Када му жандар приђе, он молећи рече: „Немојте ме везиваТИ ие а еј ја ћу ићи мирно пред вама“....
Чиновник полицијски прегледа за тим каваницу и њене просторије, али нигде не нађе газдарицу од каване, Анушку.... Он упита Петра за њу, а овај слеже само раменима. ...
Таман свиташе дан, рано у јутру, а редовни гости у каваници код „Медведа“, црни Петар, Казак