Марков манастир

се радује дару краљевства, да се по речима повеље Дубровчанима весели у све дане у земљи краљевине своје, и у знак благодарности што га Христос обдари краљевством, последњи, из скромности, у низу земаљских владара у Маркову Манастиру ступа пред Цара царева и прилаже Христу камену задужбину, цркву св. Димитрија. |

Но откуда да овде у храму после Великог Входа у олтару имамо наједанпут илустрацију псалма 44. и какве везе он има са Великим Входом > Овде је овом сликом Христа Цара и земаљских царева уједно илустрован и други део Херувимске песме: Јако да царја..., заједно са оним што верни чине за време великога входа. На великом входу, Цар над царевима и Господ свега, свечано праћен невидљиво небесним војскама, анђелима, чије рипиде представљају копља, иде у храм на Великом Входу да се принесе на жртву за спасење целога света. Овај вход бива из олтара и од жртвеника па кроз северне двери, одмах ту где је приказан Исус Христос на престолу. Када верни на великом входу угледају Цара царева где иде окружен невидљиво анђелима са рипидама, као што су у старо време окруживали цара војници телесне страже са копљима, верни у храму приклањају главе имоле се у себи: „помени Господе,“ чиме моле свештенослужитеље да их спомену код приношења жртве, а ови се моле за њих да их Господ помене у царству своме.32) Као верни, исто тако и земаљски владари овде у краљевској задужбини на фресци приклањају главе пред Царем царева заједно за царицом, а њихов ред завршује краљ Вукашин, који се заједно са свима, а са задужбином у руци, моли Христу цару: Помени ме Господе у царству своме! Ово је, поред благодарности што га Христос Цар царева постави краљем, коначна и главна мисао ових фрески од стране оснивача цркве краља Вукашина и главна

Слика 4677. икос, 7. кондак.

32) Види тумачење Херувимске песме и великог входа код И, Дмитревскати, Историческое, догматическое и таинственное изђасненје божественноћ литурпи, Спб, 1884, 188—197.