Марков манастир

45

праћен невидљиво анђеоским војскама, земаљски цареви са краљем Вукашином у своме реду приклањају главе пред Царем царева и моле се: „Помени Господе...“

На јужном зиду у првом појасу фрески, одмах до иконостаса и врата која воде из храма у исповедаоницу, је нејасна слика једног војника, ратника светитеља, који држи штит. Изнад ових врата на јужном зиду био је запис у коме се говорило када и ко је подигао цркву св. Димитрија.

Ове фреске у Маркову Манастиру: Спаситеља, анђела, Богородице, цара Давида, цара Соломона и т. д., краља Вукашина и краља Марка, премазали су Бугари, и то по казивању данашњег игумна Макарија на заповест бугарског митрополита Максима, који је данас у Пловдиву.)

П. Акатист пресветој Богородици.

Иза најнижег појаса фрески Валикога Входа имамо у Маркову Манастиру други виши појас фрески, циклус Акатиста, који почиње у олтарској апсиди поред олтарског прозора с јужне стране. првим икосом, па иде с јужне стране око целога храма и припрате па на северни зид, да . з пате се заврши дванаестим кондаком са северне стране прозора у олтарској апсиди, тамо где је почео. Акатист пресветој Богородици без сумње почео се прво сликати у минијатурама у разним рукописима уз текст Акатиста. Лепота ове грандиозне песме патријарха Сергија (626)56) и побожни осећаји у њој, који ваљда док је мисли и говора неће наћи лепше одеће и нежнијих израза, дали су замаха и снаге и сликару, да фигуративно драматизује ову по лепоти, побожности и осећају јединствену песму.37)

Иако је већина символичких упоређења Акатиста била изражена иконографски још у ХГ и ХИ. столећу, н. пр.: здраво нерушими зиде царства, здраво непоколебљива куло цркве, здраво покрове шири од облака, то ипак целокупно фигуративно приказивање кондака и икоса Акатиста у иконографији припада првој половини ХМ. столећа.

Из рукописа и угледањем на минијатуре, прешло је сликање Акатиста на зидове у црквама, тако да од ХМ. столећа често сретамо Акатист у иконографији, а на основу овог сликања Акатиста створен је пропис за сликање кондака и икоса Акатиста, који имамо у светогорској сликарској књизи.39)

До сада се као најстарији примерак илустровања Акатиста сматрао и спомињао грчки рукопис на пергементу Московске Синодалне Библиотеке Мг. 429., где (101. 1—34) имамо минијатуре Акатиста. Држало се да су ове илустрације Акатиста из ХП.99), па шта више и из Х. столећа, но у најновије време доказано је на основу палеографских података да је овај рукопис писан и Акатист у њему илустрован крајем ХМ. столећа, које податке

Слика 48. 8, кондак.

35) (Старинар, књ. !. (1922), 112.

36 К. Ктишђасћег, безећјећте Чег буг. Мега т, 671—673.

37) Види и Акатист пресветој Богородици, с грчког превео и протумачио Др. Лазар Мирковић, Ср. Карловци 1918. У овој књижици поред тумачења текста Акатиста имамо уједно и разјашњење слика, кондака и икоса, које су овде у Маркову Манастиру.

38) Огагоп — зећагег, 288 —289, |

39) Види Ј, Зегхубомз ка Гле Миматеп Фез зетизсћеп РзаЊегз !п Мипећеп, 128—133. где имамо опис илустрација Акатиста овог грчког рукописа Син. Библиотеке. Н. П. Лихачевљ је издао минијатуре Акатиста овога рукописа у атласу Матерлаловђ русском иконописи, табл, 356—357.