Марков манастир
67
Први најдоњи појас фрески у припрати, који улази у састав циклуса: Велики Вход или Херувимска песма, свуда унаоколо, око целе припрате, премазан је црвеножутом масном бојом, као и у храму. Овде у припрати унутра, одмах до западних улазних врата цркве, са северне стране треба испод премаза тражити слике ктитора краља Вукашина и краља Марка, и осталих Мрњавчевића.
На јужном зиду припрате, изнад циклуса Акатиста, имамо циклус слика из живота пресвете Богородице (слика 78). Пошавши од истока према западу имамо прво Рођење пресвеше Богородице (слика 78). Ана, мати пресвете Богородице седи на застртој постељи, на узглављу [е јастук, а узглавље држе две девојке. Друге две девојке долазе „од врата и нуде Ану јелом у зделама, и Ана узима јело од једне девојке. Чело ногу од постеље једна жена купа малу Богородицу у суду као крстионица, а друга жена улива у суд воду за купање.%)
Даље долазе, држим, сцене из живота пресвете Богородице. Сигнатуре ових слика су нејасне. Једно дете, свакако пресвета Богородица доведена је (од Ане) пред првосвештеника Захарију (слика 78). Ово је можда сцена из Входа пресвете Богородице, који се иначе друкчије приказује. Даље ће, ваљда, бити, како пресвета Богородица као
Слика 78. Сцене из живота Богородичина.
девојка од четрнаест година и једанаест дана, обучена у бело и са прекрштеним рукама, даје првосвештенику обет доживотног девојаштва.5)) Две девојке такође обучене у бело држе свеће. Захарија(2) је обучен у полиставрион, стихар и епитрахиљ(2). У позадини је престо са киворијем (слика 78). Даље прелази овај циклус са јужног зида на западни зид у припрати, где је овај циклус веома оштећен, да се заврши Успенијем пресвете Богородице. Да је ово циклус из живота пресвете Богородице закључујем из тога, што почиње са рођењем Богородице а свршује са Успенијем, и што се приказивање ових слика не прекида, но тече из једне слике у другу.
Изнад гападних улазних врата цркве св. Димитрија у припрати је највећа фреска коју имамо у Маркову Манастиру, Успеније пресвеше Богородице (слика 79), са сигнатуром Успеније Пукетив ћце -:: Пресвета Богородица лежи на застртом одру са прекрштеним рукама на грудима. Чело главе јој је св. апостол Петар и држи узглавље, св. Јован се нагнуо над пресвету, а чело ногу је св. апосгол Павле. Спаситељ 12 ХЕС стоји у елиптичној светлости покрај Богородичина одра и држи мало повијено дете, душу пресвете Богородице. Чело ногу Богородице су остали апостоли и плачу, а чело главе иза апостола Петра стоје побожне жене и плачу. Епископи Дионисије Ареопагитски, Јеротеј и Тимокле су покрај Спаситеља и држе јеванђелија. У позадини су градски зидови. Са стране на небу виде се по два облака и на сваком седе по три апостола, а вуку их по небу крилати анђели према песми слава на Господи возвах на вечерњу Успенија. Из елиптичне светлости око Спаситеља излива се према небу један светао зрак у светао круг на небу са звездама, а на небу по средини је отворен прозор или врата, и у небу унутра виде се четири анђела како држе између себе мало повијено дете са крилима, душу пресвете Богородице. Свако крило од небесних врата држи по један крилати анђео Итта ку У царском костиму. Ово је према споменутој црквеној песми. Успеније је једна
85) Испор. Оаагоп-5сћагег, 276, 5) Сказанјее о земнон жизни пресватон Богородице, 59,