Мезимацъ Г. Досіөеа Обрадовича : Часть Втора Собранїя разныхъ Нравоучителныхъ Вещей въ ползу и увеселенїе

не.зубе за лепе и господске држе, и тако їй боядишу. То исто бьіва и сЪ лажама. У'ведусе некїи худїи и сгадлнвїи обычаи, да се као на неку хитрость и шаткость ума смашра, остроумно и слично умѢти лагаши, тако да се пѣле Фамїлїе и обідеєтва пролажу, и као по некомЪ занату и званію пришворни, лицемѢрни, лукави , ласкатели и лаже постану. ПакЪ, о! плюваня достойна ветъ! са своима ое поносе и диче лажама. Свака лажь, ако є невинна и безЪ злобе, предполаже глупость и разсужденія лишеніе. Ако ли є пакЪ са знанѢмЪ и сЪ придоумлѢнїемЪ , онда сваку погану злоѢу , лукавство, превару, крадьу, невѣрность и издаю предназначава. Зато по примѣру искусны ЛѢкара, кадЪ предузму єдно болестно лечити тѣло , найпре се стараго одЪ сваки злы очйсшити га нечисшоЋа, а по томЪ цѢлителна и укрепителна давати му лѣкарства: тако и свешенно.Наравоученїе твори. Найпре гледа одЪ сваки порока и блазна очистити душу и срце, а за тимѣ приподае ньима џѢлишелна и спасителна добродѣтелей напоенїя. Потреба е дакле одЪ дечиуе їоше, їоше при сысамЪ, почети. О' како често найбольїи, наймилостивїи и просвешеннїи родители, и не мыслеѢи о томѣ, изЪ самога голога обычая младенце свое сЪ ла1 2 жомЪ