Мезимацъ Г. Досіөеа Обрадовича : Часть Втора Собранїя разныхъ Нравоучителныхъ Вещей въ ползу и увеселенїе

‘•§ЮоѲ^* 153 Нигца нїе худье и сквернавїе одЪ лажлива характера. За шо и веле Сербли: Лаже, као ЦыганинЪ. Нису знали ружнїе лажливца похудити, него ЦыганомЪ га сочислити. Свакїй чинЪ злочинаца могу медьу собомЪ саставити дружество: распухненнїи, пїянице, лупежи и разбоііницы пазесе медьу собомЪ, и вѢрни су еданЪ другомЪ; само лажливцы не могу се нипоіцо соєдинити, и свакїй шаковый бѢжи одЪ себи подобно» га. За познашога лажливца нііко не сме добру речь реЋи. Онїи, кои ла» жу за преварити, и оклеветати ко» га, чине то или за своіх їнтересЪ, или изЪ злобе какове и вражде. Али каковога су поруганія достоишь онїи лажливцы, кои, безЪ їншереса и безЪ свакезлобе и вражде, изЪ лахкоумїя и суехваленїя цѣлый божій данЪ лажу! Нека отде само одЪ Земуна до Беча, пакЪ Ће имати цѢлу годину іда казывати. Гди ли онЪ нїе быо ? хца ли нїе чуо и видїо? А кадЪ є то и то рекао, сви су му се чудили! Овому Ћемо у овымЪ їсторїицама примѣръ дати. (?данЪ є казывао, да є у Цариграду быо, да е Султана у нѢговымЪ баніама са млогимЪ Султанїама выше путь видїо; да є сЪ ВеликимЪ ВезїромЪ говорїо; да се є са ШеисламомЪ , сЪ Кїзлар’ - АгомЪ, и сЪ многимЪ Муотхама и сЪ Пашама одЪ три репа познавао, и да е сЪ