Мезимацъ Г. Досіөеа Обрадовича : Часть Втора Собранїя разныхъ Нравоучителныхъ Вещей въ ползу и увеселенїе

сЪ ЏариградскимЪ ПатрїархомЪ дуван Ь путїо. Запыта га кеко , е ли Дардан§лле видїо. ІДа? видїо? та то су мои найвеТіїн пріятели были ! и сви су се о меке отимали, кой Ћє ме пре на ручакЪ звати. Та како Ће ше, яданЪ не ђыо! на ручакЪ звати? т су Каіцелли Цариградскїи! Каціелли! одговори онай; я самь мысліо, да ты за некакву го-, споду пытать : а да, ко не бы Каріе лле видїо ? Другій є казывао, да онЪ тако островидне очи има, да онЪ види- гласове людїй, како крозь воздухЪ пролазе и у уши улазе. СданЪ изЪ дружства, за поругатп му се, придода, да онЪ тако добре ути има, да їй чуе, како сЪ ногама тапатопоііу пролазеЂи. Онда првыіі, не сносеЋи, да га другій надлаже, рече му: Како бы гласи ко* ге имали ? КадЪ їй ты видитъ да пролазе, потреба є, да и иоге имаду: иредуерешне га овай, Може ко помыслити, да, кадЪ бысе называло све, іцо се зна, могао бы ко и себи и другима, и .цѣлому Обіцеству, зло прїузооковати : и їцо бы было одЂ потребны и нуждны шайнохраыеш'я ? їїаразоученїе хоЋе , да су люди цѢломудрени, справедливи и благоразумни: и како такови, они Тіеге знати у сбстоятелсідвамЪ благопотребно и обіденолез-* но