Мезимацъ Г. Досіөеа Обрадовича : Часть Втора Собранїя разныхъ Нравоучителныхъ Вещей въ ползу и увеселенїе

142 старый АрпагасЪ їоіле неколико Шдина пойійвити жели, само на счнслываіїіи свой єжегодитнїй добыџіакѣ, и за услаждавати уши свое са при брояню звеченЪмЪ цекїна, ужасавасе и треєе му се сва утроба при саыомЪ воспоминанію последннга часа., ниши бы радЪ поЪи одавде , докЪ се годь на Свету новаца наоди^ а При томѣ жали и себе , некамоли другога кога, нараннтй: О! и шаковога хтмао е ЕзолЪ право, дебеломЪ га уподобитн свинчету, сЪ коега саломЪ и сланнвомЪ време е веЂь да се ціо замастй, ако Ѣе оно хоть шолико кричати, и подЪ ошрымЬ смерти ножемЪ дречаши! Алт сазидао самь велике лепе двс-рове 5 радЪ бысе їоше по ньима ширити. Насадїо самь предивне вїнограде, баше и воЂняке 5 зактевало бы ми се їоше по ньима проодатп , и ньйовымЪ плодомЪ наслаждавати. Изженїо самь єынове, поудаьао самь кЋери; радЪ бы и мое унуке познати. Томе се нїе нимало чудшпи: ко не бы радЪ быо ономе, шо му се мили ? И я бы радЪ їоіць кою книжицу списаніи, и наіцампати. Све є то дсбро и полезно з неймасе іда противЪ тога реЋи. Но са свимЪ тймЪ, кадЪ време полазка додье, и по вы чу стулан! не помаже намЪ назадЪ обзираптсе. Заповедь є велика , и нико е їоіде нїе преступйїпи могао! А не пе-