Менично право. I

2

ним законима опажају само по неки трагови његови, који сведоче о некадањем бићу његовом.

У нас, према нашем развићу, није ни било обичајног меничног права; бар ми не познајемо споменика о њему. Али траг некадање важности његове у других народа опажа се п у нашем садањем позитивном меничном праву (вид. 5. 5. 99, 108, 136, 164. трговачког законика).

Б.

Систем мпеничнога права.

д. — По својим првобитним заметцима старо колико п сама меница, право менично је тек у новије доба почето да се обрађује п систематски уређује. Раније се је оно садржавало делом у трговачким обичајима, као обпчајно право, а делом у статутима п регламанима појединих развитијих трговачких градова, махом као посебно плп партикуларно позитивно право. И Францези су били први народ, који је крајем 17-" века прегао, да дотадање мепично право среди у једну органску целину, да га утврди једним законом, који бп имао пшру просторну важност и бпо општи закон за целу државу (Огдолпапсе ропт је Оопштетсе 1678.). Али од тога доба право менично је лагано пролазило кроз разне мене, непрестано усавршавајући се п прилагођавајући се поступном развићу менианих послова п растењу саобраћајних потреба. И данас ми већ видимо, да сви образовани народи имају нарочите законе, који регулишу меницу и све менично-правне послове п односе, дакле имају своја позитивна менична права,

4. — Менично право данас се понајчешће сматра као један део трговачког права. Међу тим, таквоме схватању не налази се неодољива разлога у самој суштини меничнога права, већ поглавито у