Менично право. I

Т

смањујући стварну вредност. На тај начин је брзо дотерано до баснословне разноликости и шаренила новчаних система п до скандалозно велике разлике памеђу номиналне и реалне вредности металнога новца.

Џо себи се разуме, да такав новац не могаше бити згодан посредник промета, него га још и отежаваше. Новац једне земље или покрајине немађаше ни приближно пету вредност у другој којој. Ми знамо какве сметње и тешкоће и данас постоје услед разноликога новца, а онда оне беху по готову несавладне. (Сваки не могаше познавати траву вредност ни домаћега, а још мање странога новца. И у томе хаосу постаде веома важно занимање људи, који се бавише

тртовањем с новцем. То беху мењачи — сарафи, таопефат!, сатарвотев, —- који по разним трговима

имађаху своје Филијале или комисијонаре или и иначе стајаху у међусобним пословним односима и везама, па мењаху различите новце на својим столовима или клупама (тезгама, вансо, —- из чега се поступио и развише данашње банке, ова плућа модерне трговине) подмеравајући п испоређујући стварну вредност разних монета. (Ове мењаче налазимо још млого раније у храму јерусалимском, одакле их Христос разгони; па и пре тога доба се они налазаше око Храмова прастарога Вавилона и Египта).

10. — Али се на томе није ограничила улога ових кампзора.

Ондашња и лична и имовна несигурност чинила је да трговац, пошав на који вашар, пе смедијаше собом носити свој новац. Разбојнички вастштани ритери и племићи, живећи по узвишеним замцима својим, прегледаху отуда све ставе и богазе, па излетаху и пљачкаху путујуће трговце. И то се онда сматраше да је у реду! Ова грабеж и повлашћена отимачина, са још многим другим незгодама: вечитим ратовима спољним и унутрашњим, страховитим заразама и по-