Менично право. I

256

се и сматрати као да покриће није ни дато, те ће он, следствено већ изложеном правилу, бити одговоран и по прејудицираној меници.

Што се тиче треносилаца ту је већ тешко замислити случај, у коме би они могли натраг примити дато покриће, јер га они по закону п не дају. Дотична одредба 5. 147. имала је смисла донде, докле је владало правило, да су и преноспоци дужни старатп се, да се покриће даде трасату. Али кад је та доктрина пала, а њу је напустио и наш закон, онда нема сми сла ни онај пропис 5. 147. у колико се тиче преносилаца. И што је он ппак остао, то је само једна омашка при редиговању закона; практичне примене он не може имати (в. бр. 145. т бпе п 147.).

=

Обезбеђење неплаћене менице. 8. 148.

Осим мера прошисаниг за тражење наплате, притежатељ протестиране због неисплате менице, има и то право, да посредством суда ради своје безбедности узапти ствари покретне издатеља, пријемника и преноситеља.

834. — Као код сваке тражбине, тако се овим и код протестиране менице допушта повериоцу, да, поред тражења регреса, тражи п обезбеђење меничне суме. Ради тога он је у праву ставити заброну на покретност свих меничних обвезника, дакле издаваоца, акцептанта пи преносилаца. Али он то може учинити и према авалистама ових лица и ако закон о томе ништа не каже нарочито.

То је о протестираној меници.

885. — Ну горњи 5. не помиње пи меницу, која није протестирана због непсплате. Има-ли њен сопственик право на ову забрану или обезбеђење