Менично право. I

258

8. 159.

Лица законом за сачињавање протеста одређена 0о6везана су, ако не желе подпасти под строги одговор, и накнадити трошкове и штете дотичним странама. — концеште издатиг протеста брижљиво чувати и у протокол по реду бројном заводити. Тај протокол у кога Ће стране бити 08намене, биће јемствеником трошивен, ч подписима чи печатом

утврђен.

884. — Врсте ч циљ протеста. — Протеста може бити тројаких, а на пме:

а) Шротест због непријема, који се диже онда кад трасат неће никако, или неће потпуно п безусловно да акцептира меницу — 55. 59, 94. трг. зак. Овакав протест пма за циљ, да докаже било цео или делимичан непријем, било условљавање пријема као недопуштену радњу.

6) Шротест због несигурности пријема, који се диже кад акцептант, па дакле и сам акцепт, постане несигуран — 5. 139. трг. зак. бр. 171, 171 Љћ. Овоме протесту је циљ доказати постојање ове несигурности као услова за тражење обезбеђења.

в.) Шротест због немсилате, који се диже кад трасат, односно акцептант, домицилијат, неће меницу уредно да исплате, или неће неки део њене суме да исплате — 55. 182. и 188. трг. зак. Овим протестом хоће да се докаже, да је изостала било цела исплата, било један њен део.

888. — Замене протеста не може бити; он се не може заменити никојим другим актом ни сведочанством. Циљ протеста не може се постићи никојим другим путем ни средством; само п искључиво прописним протестом може се доказивати: да је пријем