Менично право. I

у

59

изостао, несигурним постао или да је изостала исплата. — Раније је бивало да се је место данашњега протеста набављала друга каква сведоџба или потврда. Зато је у 5. 151. изречно и казано, да тога више не може бити — в. бр. 166.

839. — Лица против којис се протести дижу јесу она, која су требала извршити ону радњу, чије се непспуњење протестом доказује. По томе, протест вбог непријема, делимичног и условног пријема, диже се против трасата; протест због несигурности пријема против акцептанта; а протест због неисплате менице против трасата, односно акцептанта или 00мицилијата ако би овога било. То се лице зове протестат.

24(). —- Место где се протест диже. — Опште је правило, да се протест има дићи на ономе месту, на коме се је десило оно, што се дотичним протестом хоће да докаже. По томе: протест због непријема, делимичног или условног пријема, има се дићи онде, где је ваљало пријем извршити, т. ј. код трасата где је вршена и презентација ради пријема (в. бр. 158.); протест због несигурности пријема у месту где је утврђена несигурност акцептанта; протест због целе или делимичне неисплате онде, где се је имала извршити исплата, односно презентација ради исплате (бр. 811.).

841. — Лице које може протест застевати јесте, по правилу, сопетвеник менице или његов заступник, Али и сама проста државина менице може овлашћивати држаоца да протест тражи, То се лице зове протестант.

842. — Лица која протест падају јесу само органи државни и то: пријавник трговачког суда; ако овог суда нема, онда пријавник првостепеног суда онога места у коме протест ваља подићи; ако

17%