Менично право. I

263

довно п бива), пли је пак сам непосредно наплатити од њенога трасата (што може да буде, али се, по правилу, не чини) и тако до накнаде (регреса) доћи бржим, лакшим и ванпарничним путем. У оном првом случају жиратар повратне менице наплаћује ову од њенога трасата; у другом то чини сам издавалац (као ремитент менице вучене на сопствену наредбу). | Та нова меница, коју ималац оне протестоване вуче на којега од њених потписника на накнаду обавезних, зове се повратна меница. Јер, док су ону прву вукли трасант и, у извесном смислу, преносиоци на једно лице, дотле се ова сада вуче натраг на првога или на ове последње: пређе је од њих потицало, сада се на њих враћа трасирање менице.

Шиљ ове повратне менице јесте: наплата суме протестоване трате са интересом на исту и осталим трошковима, дакле наплата свега што сачињава регрес и то, по правилу, онде где је требало платити и ону стару, протестовану меницу (в. бр. 265).

345. — Трасант повратне менице. — По пропису 5. 158. тргов. зак. повратну меницу може вући само „притежатељ 3бог неисплате протестиране менице.“ Ово одговара самој природи свих оних односа, у којима посредује и кроз које пролази повратна меница. Наравно је да то може овај притежалац чинити било сам непосредно, било преко својег пуномоћника (в. бр. 96).

Горњи израз „притежатељ због неисплате протестиране менице“ ваља овде разумети у његовом правом, техничком значају. Он овде обележава само оно лице, које је сопственик љменшце у времену тротеста због теисплате, а ни једно друго. Отуда, ако би овај вукао повратну меницу на једнога преносиоца старе менице и овај је исплатио, то ипак не даје права овоме, да он вуче другу повратну меницу на којег од својих претходника — в. бр. 360. 6,