Менично право. I

266

На акцептанта пак зато, ште је он и по старој меници непосредан, а не регресни дужник. Отуда, вукући на њ повратну меницу не би ни било онога враћања у смислу у којем оно постоји код повратне менице (в. бр. 344), већ би било једне нове трате, која се вуче на оно псто. лице, на које је вучена п стара п која би се у самој ствари јављала као извесна пролонгација оне старе на време неплаћене менице. У осталом, кад акцептант није платпо стару, онда по чему бп се могло очекивати да ће он платити ову повратну и још већу (бр. 858) меницу 2 Ова би, по правилу, била проста дангуба, била би без икаквог циља. И зато се повратна меница п не вуче на акцептанта, већ се од њега наплата тражи само путем спора.

На издаваоца (по речима закона) може се вући повратна меница без обзпра на то да-ли он спада у регресне или непосредне обвезнике.

846. ђаа. — Него напред пзложено правило о трасату повратне менице потребује ради правилне примене једну допуну.

Право на издавање повратне менице и ако једнако по циљу, опет није п у свему осталом једнако са правом тражења регреса путем спора. Јер ми знамо (бр. 821. ће), да се регрес може тражити било од једнога, бпло од свих регресних обвезника укупно. Али томе нема места п код повратне менице: ова се може вући само на једнога регреснога дужника, било на трасанта, било на којега од преносилаца старе менице; али се она никако не може вући на све регресне обвезнике, нити се пак могу вући више повратних меница на више разних регресних дужника. У самој пракси, у осталом, повратна се меница најобичније вуче непосредно на својега жиранта, јер је овај, по правилу, најближи, те је и наплата менице најлакша и најбржа,