Менично право. I

265

дужава. Али се у пракси обично не чини ово обоје, већ се издавање повратне менице, по правилу, врши одмах после протеста старе менице и тако, како би издаваоцу њеном (односно њеном ремитенту, жиратару) остало још довољно времена тражити регрес путем спора, ако је трасат не би хтео платити. У осталом, повратна се меница неће ни вући чим се сумња, да ће је њен трасат платити; у случају сумње одмах се и полази путем спора.

Према овоме, издавање повратне менице је право њенога трасанта, које он може употребити, али употреба којега не пречи му наплату или накнаду тражити у исто доба и путем регреснога спора, па при овоме и даље остати, ако, међу тим, не би успео наплатити ту повратну меницу.

846. — Трасат повратне менице: — И на ово питање даје нам одговора сама природа ствари: трасат повратне менице може бити само онај, од кога се може тражити регрес по старој меници, дакле неки регресни дужник. () томе се у 5. 158. т пе налази одредба, по којој се повратна меница може вући „на издатеља пили на кога од преноситеља“ старе менице.

Ма да се у закону не каже, опет је ван сумње и не би имало разлога ни спорити, да се повратна меница може вући и на авалисте горњих лица. Јер и те авалисте су такви исти регресни обвезници. Од њих се је путем спора могао тражити регрес исто тако као и од издаваоца, односно преносилаца старе менице, па је онда са свим природно, да се на њих може вући и повратна менипа.

На трасата, као ни на акцептанта старе менице не може се вући повратна меница.

На трасата већ и са тога, што он и није менично обавезан по старој меници.