Менично право. I

214

хтео напуштати какво своје право). И да бп трасат повратне менице знао чиме је и у колико је њена сума увећана, да бп, дакле, он могао контролисати издаваоца њенога, те да овај не тражи какву претерану накнаду, закон (5. 155. захтева, да се уз повратну меницу увек приложи и повратни рачун. У овоме се редом и тачно излажу оне 4 напред (бр. 858.) наведене позиције. Збир њихов, дакле целокупан износ повратног рачуна, образује оно што се повратном меницом може тражити п онсе у њу уноси као њена сума новчана.

Повратни рачун се прави у Форми обичног рачуна, а по 5. 155. трг. зак. мора садржавати:

1) Име п презиме трасата повратне менице.

ЈН апомену старе, протестоване менице, било засебно или уз означење њене суме.

8) Све оне позиције које, према изложеноме (бр. 858), улазе у састав суме повратне менице.

4). Датум кад је рачун прављен, па, п ако закон не каже, и место где је прављен. Само би тако датум бпо потпун пи имао све особине због којих се управо и тражи.

5) Потписе два трговца, који тиме оверавају тачност и исправност овога рачуна, поглавито разрачунавање разлике курсева. (Према 5. 160. трг. зак. — де ув рачун не приложи,,,..“ -— потписи ови не морају се налазити баш на самоме повратноме рачуну. То може бити, али се тако исто ово оверење може дати и особеним актом — сведочанством, које се прилаже уз повратни рачун).

6) Ма да се у закону не каже, опет мислимо да повратни рачун ваља да садржи п потпис онога који га је правио, дакле издаваоца повратне менице. Ну без законске одредбе потпше овај не бп се могао сматрати као битна потреба повратног рачуна, јер п без њега може овај извршити задаћу своју.