Менично право. I

282

њоме поступало као са сваком другом обичном тратом, па и у погледу посредовања у исплати.

Дакле, правило је да повратну меницу плаћа њен трасат; иначе она остаје непсплаћена п регрес тражи се по оној старој меници (в. бр. 345. ђав.).

360. а —- Ако је повратна меница вучена на издаваоца старе, па је овај меплати, онда он може тражити накнаду још само од акцептанта, односно трасата. Од овог последњег наравно под претпоставком да је покриће за стару меницу дато (в. бр. 832. одељак 1.). Већ п према реченоме у ор. 346. јасно је, да се та накнада може тражити само путем спора, пошто се повратна меница не може вући на трасата, односно акцептанта.

260. 6. — Ако ли је пак повратна меница вучена на којега преносиоца старе менице п овај је псплатио, оп може онда накнаду тражити од свакога п од свих својих претходника, наравно ако за то пије прошао одређени рок.

Али којим путем може он тражити ову накнаду У

Ми држимо само путем регреснога спора, али никако п средством повратне менице ; он ову не може вући на своје претходнике из узрока раније пзло-

жених (в. бр. 345).

Али сада настаје питање: колика је та накнада, коју овај платац (преносилац старе) повратне менице може тражити од својих претходника 7

() томе важе прописи 55. 156. п 157. трг. зак, Разумевање ових прописа врло је разнолико по зависи од тога како се одговори на питање: може ли овај преносплац на евоје претходнике вући нову повратну меницу, пли не може Ми смо узели да не може (в. бр. 945.) пи онда на горње шштање о количини накнаде имамо одговоре: