Менично право. I

287

протеста због непријема п др. Испореди ор. 884. Њав.). Отуда се и издавање сопствене менице не може звати вучењем или трасирањем, те код ње пи нема трасанта, већ само издаваоца.

968. — И овде ћемо ради прегледа изложити ток издавања п других операција код сопствене менице, онако како се то у самој пракси врши и може врпшти,

Могу бити разни елучаји у којима би неко хтео издати сопствену меницу. Ми ћемо узети један, који је понајстарији (бр. '. ш бпе), а на име:

Неки трговац М. из Ниша, налазећи се у Београду, купи извесну робу. Ну, немајући при себи новаца, а не могући или и не хотећи га онде набављати, он уговори да цену робе исплати у Нишу. У тој цељи он изда своме продавцу Н. меницу на суму цене, обвезујући се да ће њему, или коме другом по наредби његовој, исплатити писту у Нишу на одређено време. У досадањем имамо:

а) Продавање робе трговцу М., а то је предавање или ремитирање валуте због које се меница, пздаје. Продавац Н, који то чиним у чију се корист меница издаје, зове се ремитент.

6) Издавање одговарајуће менице ремитенту од стране купца М. и једновремено обећавање овога да ће је платити у Нишу њему, или по наредби његовој, а тиме исплатити и цену примљене, односно ремитоване робе. Ова радња зове се издавање менице, а онај који је врши — игдавалац менице.

Ремитент Н. може сада чекати рок, па ову ме ницу сам наплатити од издаваоца М. у Нишу. Али он може то п не чинити, већ меницу одмах продати некоме и до својих пара доћи. У тој цељи он ће меницу пренети на купца П, наредивши издаваоцу М. да меницу плати по наредби овога. За све ове радње и лица у њима важе исти називи као и код вучене