Менично право. I

298

Оваква Форма сама собом већ казује, да издавалац хоће сам лично да исплати ту меницу. Међу тим, може он из разних узрока желети, да ту меницу плати неко друго лице, као његов заступник. И у томе случају мора се то лице означити на самој меници, н, пр. у горњем Формулару место: плаћање у Шилиу, тотел Европа. ставило би се: плаћање у Нишу код Милована Перића, трг. ()во лице, одређено овим начином да па месту плаћања исплати ову домицилпрану меницу, зове се домицилијат. (Онај који га означава — домицилијант. Домицилијат може бпти свако лице сем издаваоца. Домицилијант плк може бити само издавалац (изузев нарочите друкчије погодбе). — Испоредити бр. 108 и 5. 165. трг. зак.

340. — За појам домицилиране сопствепе менице главно је разлика њеног места издања и плаћања. Она мора бити географска, а не само просторна, п мора се видети из саме менице. По томе није домицилпрана она меница, у којој је једно исто место означено као место пздаља и опет нарочито као место

плаћања. — У осталом испоредити бр. 107. 841. — Домицилирање потиче од самога изда-

ваоца. () томе важи све речено у бр. 109. (Овде ваља по аналогији применити и оно из бр. 110.

970. —_ Кол 1 тиран ево Ени Бат У(о ХОД домицилијане суве менице важан

је пропис 9. 165. одељ. 2. По њему се код такве менице мора увек означити било домицилијат од ког: ће се исплата тражити, било пак какво друго лице или бар кућа (стан, радња и т. д.) где ће поверилац о року тражити издаваоца ради наплате менице. Ну ако се не учини ни једно ни друго, закон не каже шта бива. Ван сумње је да не може бити ништа друго, до да ремитент без тога није дужан