Менично право. I

292

давалац, пли пак неко друго лице — домпцилијат. [Онај први случај данас се може савршено згодно извршити сопствено — вученом меницом (бр. 102.): овај други пак може се извршити било обичном тратом (код које бп трасат замењивао онога домицилијата), било сопствено-вученом меницом у којој бл опет био означен домицилијат!.

369. — О појму домицилиране сопствене манпце, као и о поступку при издавању пете, имаде у закону следећих прописа:

5. 165.

Кад је сопствена меница потписана на једном месту, а опредељује да Ће се исилатити на ком другом ......

Издатељ сопствене менице дужан је, кад домицилијата не означи, а меницу ма друго које место за плаћање упуЋћује, означити особу или кућу, где Ће га притежатељ менице тражити. 8

Према овим прописима, као п према реченоме о месту плаћања, ми постављамо следећу одредбу: домицилирана сопствена меница је она, у којој је особено означено место плаћања географски равлично од њенога места издања. Форма такве менице може бити следећа:

Београд, 18. Јула 1995. С си. 7200 срљеојгег.

2) ЈЕ с = 6 20 ООСТРЕО. 22 пе 00 ОСМА 10.00:77207 “ ге оба = —--== СУ = ме = ОРО га 122742322 ОИ 700ра с гине. ст у 09 У 7 = “ 7 = =) (5 572) т) = ОПОМДАР УСОЉОО Ф, 22 Б/ФСО угор. 5ЛРГОО РОВ. С РЕО ЊВО МИТ 9, 7“ АРА ДАНУДА / / У

02220; – _

афере Ур стра 67277. ср“ су о,

ИА сте трее 2 9 2 те, тате (С 6202.