Менично право. I

291

И овде важи оно што је речено о тексту и вези битних саставака менице у бр. 112. п о пемености менице у бр. 118.

864. — Место плаћања не набраја се у 5. 162. као битан саставак Форме сопствене менице. Међу тим у самој ствари, а из разлога показаних у бр. 104., ово место мора се видети из саме менице. Јер по 5. 163. трг. зак. оно се мора пли нарочито означити или, ако се то не учини, оно се замењује местом издања. Не буде ли у меници ни овога, онда нема ни места плаћања, а ни саме менице. —

___Аналогично ономе из бр. 105. има се и овде рећи, да се место издања сопствене менице увек сматра „за место пребивања издатеља,“ без обзира на то да ли је означено особено место плаћања, или није, а без обзира и на Фактичко стање ствари. Поред овакве претпоставке са свим је могућна и логична пл она претпоставка, по којој је место издања у једно и место плаћања, ако ово није особено означено. Јер тада је најумесније мислити, да су уговорачи хтели да се меница исплати баш на месту издаваоца, којега менични поверилац мора тражити, а не чекати да њега онај тражи.

868. — Домицилирана сопствена меница.

Ова је код нас особито важна са тога, што је за њу закон усвојио један особени систем меничне одговорности (в. бр. 884.).

Домицилирана сопствена меница је понајстарији менични облик, а и праизвор данашње вучене менице (в. бр. 7). Кад је издавалац сопствене менице ову издавао у једноме месту, па ту примао и њену валуту, а хтео је да се плати на ком другом месту, онда је то вршено домицилираном сопственом меницом. И ову је, према потреби, плаћао или сам из-

19»