Менично право. I

290

366. — По наведеним прописима сопствена меница мора у сваком случају имати седам саставака. То су ти бптни саставци њене Форме, а на пме:

]. Менична клауга; о овој важи речено код трате, бр. 77.

П. Означење меничне суме — вид. бр. 78—81. што п овде вреди.

Ш. Означење ремитента — врши се по правилима из бр. 82—-84., дакле као и код трате. И ако по 5. 161. трг. зак. изгледа као да се сопствена меница може издати и на име чије, без речи по наредби (тесћја — меница), опет је то потрвено наредбом тач. 3. 5. 162. Према овој одредби п сопствена меница мора садржавати оне речи по наредби.

Издавалац сопствене менице не може ову пздати на своју сопствену наредбу, јер боп онда п дужник и поверилац било једно п исто лице, а међу тим нико не може себи дуговати. У осталом и сам закон не каже да тога може бити, као што је то допустио код вучене менице (јер је овде дужник трасат).

ТУ. Време плаћања ; за ово важи речено у бр. 86.

У. Шотпис издаваоца; п о овоме важиће све речено о потпису издаваоца трате у бр. 57—88 ћаз. што ваља и овде аналогично применити.

Ма да закон ништа не говори о пздавању сопствене менице средством пуномоћника, ипак се мора · узети п то као по себи допуштено. И о томе ће важити сва ошшта начела напред изложена у ор. 91 до 95., а тако п оно о заступању у ошште при меничним пословима из бр. 96.

У. Датум и место издања. И о томе важиће правила изложена у бр. 97 п 985 за датум вучене менице.

УП. Означење примљене вредности, валуте. И о овоме се има аналогично применити оно што је речено у бр. 111.