Менично право. I

305

Аустрији изда меница без ове клаузе она је тамо пуноважна, па ће таква бшти и у Србији.

Од овога правила има један једини изузетак, а на име: ако где на страни један Србин (т. ј. срп. поданик) пада меницу пили учини ма какво менично изпзјашњење у корист другога Србина, тада све то вредиће пред српским законима и онда кад би одговарало њиховим прописима, па ма и неодговарало прописима оног страног закона. У овоме случају, дакле, напушта се правило Јосиз гесте асбћштп и гледа се више на својства уговорача ио којима се и њихова воља и намера опредељује. Тај изузетак је последица оне псте идеје о којој смо говорили у бр. 67.

898. — Пропише 5. 169, а на име његова тач. 2. садржи још једну ствар.

Ако би на страни била издата каква меница, пили учињена каква менична изјашњења, па то не би одговарало закону места постања, али би одговарало нашим законима, онда ће пред нашим законима бити пуноважна сва доцније на таквој меници и у границама Орбије стављена менична изјашњења само ако одговарају српским законима. Разлог овоме правилу је у томе, што је у Србији свако претпостављао да је дотична меница пуноважна кад одговара српским законима, па је на основу тога и давао или чинио друга изјашњења такође саобразно српским законима. Дотични уговорачи ематрали су ову меницу као уредну и зато су у озбиљној намери на њој заснивали даље меничне односе, који се сада не могу оглашавати као неважећи само: са тога, што 'уговорачима није било познато да ова меница не одговара прописима страног закона.

894. — Форма и начин радња за одржање тч тавршење меничних права свагда се управља по законима места где се предузимљу. Овде по 5. 170.

20