Менично право. I

15

њен, може лако есконтовати (продати), пошто је засно-

вана на солидном послу, па са добивеним новцем даље радити, не чекајући саму пеплату менице. Без тога би он морао чекати док робу своју не прода за готово или, ако ју је дао на вересију, док је не наплати. За све то време лежала би му беспладно вредност робе: У ову робу уложени новац он не би могао и даље употребити у новој производњи или у тртовању и обртању. — Исти је положај и кашталисте, који даде зајам на меницу. Јер и он може ову даље пренети, реесконтовати и до новца доћи кад год хоће, а не мора чекати на њен рок исплате. И оваква употреба менице данас је узела невероватне размере у земљама, које имају сређено кредитно стање и добар и развијен систем банака.

()ва могућност да се у свако доба лако дође до новца, који је у меницу уложен, чини те је она најомиљенији кредитни пашир.

106

91. — Не мање је важна улога менице, коју она има као трговачки новац, као сурогат или заменик правога новца.

() овој особини менице могло би се млого говорити. Али нас само место нагони ограничити сеи ту њену особину илустровати само једним класичним примером : Енглеска купује у Америци силан памук, жито и др., а ова опет у Енглеској гвожђе, свилу и т. д. Очевидно би био апсурд слати новац преко Атлантика тамо и амо ради исплате купљене робе, кад се са неколико речи, написаних на каквом листићу хартије, може учинити, да памук и жито, што иду у Енглеску, послуже као цена гвожђа и свиле, што се шаљу за Америку и обрнуто. И тај листак хартије, то је данашња меница. А како се и којим